Музика београдских кафана, салона и клубова 3. Вечерњи звон: Руске популарне песме и игре из збирки Јована Фрајта и Сергеја Страхова
Music of Belgrade Taverns, Salons and Clubs 3. Evening Bell: Russian Popular Songs and Dances from Collections of Jovan Frajt and Sergey Strahov

Author(s): Hristina Medić
Subject(s): Fine Arts / Performing Arts, Music
Published by: Izdavačko preduzeće CLIO
Summary/Abstract: Posle Oktobarske revolucije brojni ruski umetnici emigrirali su u Kraljevinu SHS i doneli svoje narodne i zabavne pesme, koje su u srpskoj prestonici ubrzo postale veoma popularne. Srećna okolnost je bila ta da je u to vreme (od 1920.) u Beogradu već postojala velika i uticajna (najveća tada na Balkanu) izdavačka kuća Muzikalije Jovana Frajta, koja je u svoj projekat Narodna izdanja (Edition populaire) uvrstila objavljivanje te dragocene ruske, a uskoro i naše, muzičke baštine. Jovan Frajt (češki muzičar koji od 1903. živi i deluje u Beogradu kao violinista, dirigent, kompozitor i izdavač), vlasnik te izdavačke kuće, ostvaruje saradnju sa dvoje „naših“ Rusa koji su svoju umetničku karijeru izgradili u srpskoj prestonici ostavši joj verni do kraja svojih života, a to su: poznata interpretatorka ruskih i ciganskih romansi Olga Jančevecka (Brest-Litovsk,1890 – Beograd, 1978) i kompozitor i prevodilac Sergej Strahov (Moskva, 1901–Beograd,1945). U nevelik broj notnih izdanja ruskih narodnih pesama Frajt uključuje i rusku popularnu (zabavnu) muziku koju objavljuje uglavnom u vidu manjih albuma što je praktikovao i kada su bile posredi npr. makedonske, slovenačke ili dalmatinske narodne i popularne pesme. Frajt je već u prvoj godini (1920.) svog izdavaštva objavio dve ruske pesme i to u sopstvenom aranžmanu za glas i klavir: Hrizanteme i Oči čarne (EF33), a sledeće i romancu Vihažu (EF127). Najveći broj ruskih pesama Jovan Frajt je objavio 1935. godine (oko 17). Među njima su i dve najpoznatije: Crveni sarafan (EF 744) i Dve gitare (EF 744). Ova izdanja ruskih popularnih pesama za nas imaju istorijski značaj. Ona s jedne strane upotpunjuje sliku sveokupnog doprinosa ruskih emigranata na polju naše muzičke umetnosti između dva rata. S druge strane ona su pored domaćih izdanja američkih i nemačkihih autora popularne muzike bila treća dominantna, a specifična komponenta koja je uticala na formiranje i razvoj žanra popularne (šlagerske) muzike u Srbiji. U trećoj svesci iz serije Muzika beogradskih kafana, salona i klubova, naslovljenoj Večernji zvon sabrano je 37 ruskih narodnih i popularnih melodija.

• Details
• Contents