Ublažavanja i zaoštravanja gde ne treba
Mitigations and aggravations where not needed

Author(s): Vesna Pešić
Subject(s): Politics, Welfare systems, Health and medicine and law
Published by: Peščanik NVO
Keywords: Serbia; Coronavirus; 2021; Crisis headquarters; policy; Aleksandar Vučić;
Summary/Abstract: Predsednik Vučić je u Golupcu zamolio Krizni štab da donese što blaže odluke o merama za zaustavljanje rasta obolelih od kovida 19 sledećim rečima: „Ne mogu da uzmem posao epidemiolozima, ali ih molim da donesu što blaže odluke, zato što moramo da naučimo da živimo sa kovidom“. A upravo je suprotno. Ako bi se u sadašnjem stanju mere zaoštrile i podstakla vakcinacija, pošteni epidemiolog Zoran Radovanović kaže da bismo na proleće, uz manje talaščiće, ušli u endemiju, to jest u stanje kada će kovid postati sličan gripu. Krizni štab je već toliko „ublažio“ da se slobodno može reći da više ne postoje ni mere ni obrukani KŠ. Zaraza se rasplamsava dnevno, mera nikakvih nema, za sada ni starih ni novih, a i što bi Krizni štab nešto radio kada se odluke donose kako im predsednik sugeriše. Izgubili su kredibilitet nepovratno. I ono što su tražili – nošenje maske, držanje rastojanja, zabranu masovnih okupljanja, odavno je odumrlo. Pozivi na vakcinaciju kao najvažnija i suštinska mera za obuzdavanje epidemije nisu efikasni zbog paralelne kontrapropagande koja je takođe radila po Vučićevom diktatu još od Nestorovićevog šopinga u Milanu. Zar se nije igralo kolo antivaksersko oko spomenika Stefanu Nemanji usred zabrane okupljanja, a to se ne bi moglo da vrhovni nije dozvolio.

• Details
• Contents