![Tadeusz Ceynowa, Inwentarz archiwalny. Materiały archiwalne przekazane przez diecezję gorzowską nowo erygowanej diecezji koszalińsko-kołobrzeskiej z lat 1945-1972, Koszalin 2012, ss. 110](/api/image/getissuecoverimage?id=picture_2015_33360.jpg)
We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
У великом земљотресу 1667. године страдала је огромна архивска грађа града Котора која се чувала у провидуровој палачи, смјештеној насупрот Катадрале. О томе свједочи и велики број, у једном посебном свеску разасутих и неповезаних, оригиналних аката, преписа и одлука градских вијећа у распону од неколико вијеко- ва. Гледано с архивистичког становишта, треба нагласити да су се у том свеску налазили и били спашени посљедњи остаци и архива которског племства и архива которског грађанства ("Università"). Ме- ђутим, ови први су, приликом давних инвентарисања у доба аустро- угарске владавине, похрањени у списе канцеларије которског ванредног провидурасада у Историјском архиву у Котору (под сигнатуром UP CCIII), а други су доспјели у Бискупски архив (са сигнатуром BA, Miscellanea I) у временском периоду од XIV до XIX вијека.
More...
Већ се раније у историјској литератури, на основу оскудне турске грађе, знало да је у селу Жеравице (на ријеци Ступчаница) започела производња жељеза почетком XVI вијека и да је на подстицај досељених рудара из Чајнича, током четврте деценије достигла врхунац, тако да је половина укупних прихода тога насеља отпадала на тај у Босни сваким даном траженији метал. Сазнања о његовој производњи могу се унапријед временски помјерити једним уговором из Дубровачког архива из 1492. године о закупу којим је Радован Радибратовић преузео половину самокова и половину пећи и другог што припада томе самокову за 40 златних дуката2 . Још прије пола вијека, покојни професор И. Божић је у једној напомени своје сјајне књиге: Дубровник и Турска у XIV и XV веку успут парафразирао овај уговор, замјењујући при том (вјероватно нехотично!) име власника једне половине тих рударских постројења Франческа (Радоњића) с именом власника њихове друге половине Антонија (Мароја Милутиновића).
More...
The study focuses on the social situation at Slovak university in the 30's of the 20th century, and especially the question of how academics, namely active functionaries of student associations, tried to solve this complex and complicated issue themselves. Poor social status in academic circles, high tuition fees or accommodation costs, its planned increase, the lack of accommodation facilities and few possibilities for getting a job after graduation, were all factors that influenced the growth of discontent among the university student population and in some cases led to radicalism. The tensions between students and government institutions increased especially after the second half of the 30's. Solutions to the emergency situation were largely under the influence of political interests. Academic and national institutions were sceptical of the submitted solutions, which often resulted in negative discussions among academics themselves. Therefore the social status of university students logically reflected the political situation in Slovakia, which at that time was also radicalized.
More...