Author(s): Mihajlo Pantić / Language(s): Serbian
Issue: 438/2006
U stvari, sada više ne mogu da se setim kada sam prvi put čuo za Vorhola. Kako god, bilo je to mnogo kasnije od trenutka kada sam, vrlo davno, ko će znati gde, uzgred, nesvesno, prvi put video neki njegov rad, konzervu supe, kutiju za deterdžent, Merilin ili već šta drugo. I moram da priznam da godinama i godinama nisam posebno razmišljao o onome čime se Vorhol bavio, on je naprosto bio tu, u novinama, ilustracijama, knjigama, u reklamama, na izložbama, na televiziji i na zidovima, svakad i svukud, gde god da se okreneš mogao si nešto njegovo umotriti, što je, verovatno, suštinsko postignuće njegove zamisli, za koju je reč ”umetnički” vrlo uslovna i nepodesna (jer, pravo govoreći, ima li tu ičeg ”umetničkog”?): jednostavno postojati i biti prisutan u istom trenutku na milijardu različitih mesta, originalom kopije, biti prisutan tako i toliko da se po jedan njegov rad neminovno i neizbežno nalazi najdalje pet metara od svakog pojedinačnog stanovnika ove planete koja će se, još samo malo, još neki trenutak, cela zvati Vorhol.
More...
