Javnost sednica Ustavnog suda Srbije – kako je bilo i kako je sada?
Pitanje javnosti rada Ustavnog suda, koje je izazvalo tako veliku polemiku kako među samim sudijama Ustavnog suda tako i u profesionalnim krugovima i medijskoj javnosti, verovatno da nije zasluživalo veliki prostor i vreme koje je potrošeno da bi se razjasnilo o čemu je zapravo reč. Ustavna garancija javnosti rasprave pred Ustavnim sudom, uz opšteprihvaćene standarde za isključenje javnosti (koji se odnose na zaštitu interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i zaštitu interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku), odnosila se oduvek samo na javno raspravljanje učesnika u postupku pred Ustavnim sudom. Iznenada, neoprezno i bez dovoljne svesti o posledicama, Poslovnik o radu Ustavnog suda iz 1991. godine neočekivano je javnost uveo i na sve redovne sednice Ustavnog suda, na kojima se nije odvijala javna rasprava, već se na njima obavljalo većanje i glasanje sudija o predloženoj odluci. Moguće je pretpostaviti da se to dogodilo usled nedovoljnog razlikovanja faze većanja od ostalih faza u postupku odlučivanja Ustavnog suda u predmetima klasične ustavnosudske nadležnosti u normativnoj kontroli. Nažalost, iako je takva nezakonita praksa trajala godinama, neprirodnost slike „direktnog prenosa svega onog što se događalo na sednici Suda“ ili sudije koji učestvuje u većanju i glasanju, a svoja gledišta iznosi pred predstavnicima medija i svoja uverenja brani uz nadzor televizijskih kamera, nije time bila manje upečatljiva.
More...