Skica o pravno-praktičkom značaju i beznačajnosti pravnih principa za pravosuđe s osvrtom na stanje u Srbiji
Osnovna teza ovog spisa jeste da pravni principi i pravna pravila (koji se inače ne mogu odsečno razgraničiti) mogu ali ne moraju da imaju značaja u praksi, pri sudskom odlučivanju, i to i u onoj praksi koja se ocenjuje kao dobra ili čak uzorna, dakle, u uzornim pravnim porecima. To važi za sve predmoderne pravne poretke. Modernost – pa i pravna modernost – postavlja određene „zahteve“ pred svaki pravni poredak koji po sopstvenom samorazumevanju hoće da bude (viđen kao) moderan. Moderni pravni poreci ne mogu bez pravnih principa, ali ni u njima pridavanje značaja pravnim principima nije nikakva garantija za dobru (odnosno uzornu) sudsku praksu. Dobra (odnosno uzorna) sudska praksa – i u predmodernim i u modernim pravnim porecima – postoji u dobrim (odnosno uzornim) pravosudnim komunikacijskim zajednicama. Da bi se ta teza dokazala, odrediće se neophodan pojmovno-teorijski referentni okvir i razmotriti argumenti relevantni za (hipo)tezu postavljenu na početku.
More...