СЕЋАЊА АНЂЕЛКА КРСТИЋА У КОНТЕКСТУ ПОЕТИКЕ ДОКУМЕНТАРНО-УМЕТНИЧКЕ ПРОЗЕ СРПСКОГ РЕАЛИЗМА
Једно од обележја књижевноисторијских истраживања српске књижевности последње две деценије јесте ревалоризација дела скрајнутих или заборављених регионалних писаца (Максимовић, 2013). Таква истраживања нису заобишла ни дело Анђелка Крстића, писца Старе Србије, значајног у домену друштвеног, просветног и књижевног ангажмана. Циљ рада је дати допринос критичком проучавању Крстићевог дела са аспекта његове аутобиографскомемоарске прозе, публиковане 2000. године под насловом Сећања, као и њена жанровска и периодизацијска контекстуалицазија, а све са вишим циљем – доприноса интегралном проучавању Крстићевог свеколиког стваралаштва. Сходно постављеном циљу, рад је структуриран кроз следеће целине: опис рукописа и интенција Крстићеве аутобиографско-мемоарске прозе; Сећања у контексту документарне прозе српског реализма; Топоси Крстићевих мемоара; Сећања у светлу функција књижевности; појам и значење граничности; усмена традиција Сећања; комуникативни аспект и рецепцијски учинак.
More...