ПОСЛЕДИЦЕ МЕЂУЈЕЗИЧКОГ КОНТАКТА НА ФОНОЛОШКО-ФОНЕТСКОМ ПЛАНУ У СРПСКИМ ГОВОРИМА ЈУГОЗАПАДНОГ ДЕЛА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
CONSEQUENCES OF INTERLINGUAL CONTACT ON THE PHONOLOGICAL AND PHONETIC LEVEL IN THE SERBIAN SPEAKERS OF THE SOUTHWESTERN PART OF KOSOVO AND METOHIA

Summary/Abstract: Ареал који се разматра припада области вишевековне етнобиолошке симбиозе, најпре ране словенско-романске, у касном средњем веку и словенско-турске и словенско-албанске у каснијим вековима. Миграције сточарског становништва из области јужно од Шар-планине, посебно из западне Македоније, доносиле су словенске дијалекатске системе који су претрпели знатнији утицај несловенских идиома. Померање српског становништва из северне Албаније крајем XVII века, пре свега у јужну Метохију, донело је српске идиоме са знатнијим албанским упливом. Измене су најобухватније у јужнометохијским призренско- - јужноморавским говорима због српско-албанског контакта, посебно интензивног после краја XVII века, када је дошло до померања српског становништва према северу и насељавања области албанофоном популацијом. Миксоглотија и интензитет контаката различитих фонолошких система имао је за последицу измене како у прозодијском систему и инвентару фонолошких јединица тако и у померањима у акустичко- - артикулационим својствима појединих фонема у словенским идиомима. Утицаји несловенских фонолошких система огледају се у следећем: а) развијање акцента без фонолошких обележја, б) опстанак фонеме полугласничке вредности, в) склоност ка редуковању пуних вокала (знêм), г) јачање полугласничког призвука испред /р/ вокалног, са факултативним развијањем двофонемске групе /êр/ (êрђаво), д) смањење палаталности предњонепчаних сонаната (љ, њ > л’, н’), ђ) присуство дистрибуционог ограничења о немогућности група /ли, ле/, које се рализују као /л’и, л’е/, е) неутрализација опозиције по палаталности африката и свођење на појединачне јединице са развијањем балканске опозиције по звучности (ћ, ђ, ч, џ > ч/ђ, џ/ђ).

• Details
• Contents