Постакценатске дужине у говору Лозничанки
The postaccentual lengths in the speech of women from Loznica

Summary/Abstract: У овом раду посматрају се постакценатске дужине у говору трију Лозничанки с циљем да се одреди актуелно стање ове прозодијске појаве у лозничком говору, који се традиционално подводи под херцеговачко- крајишки дијалекат, упореди с Вук–Даничићевом ортоепском нормом и утврде сличности и разлике са стањем забележеним у околним говорима, као и да се установи у којем се степену дужине чувају, односно скраћују у идиолектима припадника различитих генерација, што би могло приказати потенцијални пут језичке промене, тј. све чешћу редукцију дужина. Квалитативно-квантитативном методом дужине се анализирају у 12 могућих фонетских положаја. Анализа је показала да се примери забележени у лозничком говору слажу са случајевима у околним говорима и класичној ортоепској норми, али да се дужине у већини положаја не чувају доследно као у датој норми, већ да њихова појава зависи од унутарјезичких процеса – садејства фонетских и морфолошких фактора и разних аналогија, те да се очекивано највише редукују у говору најмлађег информатора. Како се у одговарајућим положајима може уочити пад индекса фреквенције условљен узрастом, показује се да и спољни чиниоци попут генерацијске припадности и електронских говорних медија, кроз које се првенствено шири данашња употребна норма у Србији, утичу на појаву скраћивања постакценатских дужина у лозничком говору.

• Details
• Contents