ПОГОВОР
AFTERWORD

Summary/Abstract: Pre tri godine, pisao sam ovako: „Jednom sam, nakon nekakvog festivala, osujetio njegovu ideju o noćnom provodu. Ustajao sam rano narednog jutra i putovao dalje, a znao sam da s njim to neće lako okončati. Dao sam mu svoj roman i rekao kako je to jedini način da ga pročita. I tako je i bilo. I onda mi je, iz autobusa, slao poruke. I označavao mesta koja su mu se dopala. I to me obradovalo. To su bila ta mesta.” A to je bilo o Bekimu Sejranoviću, ali nismo bili sami tad, nas dvojica, na tom festivalu. Na Bekimovoj strani, a bila je to strana noćnog provoda, nalazio se i David Albahari. Postrojio sam tu dvojicu i saopštio im da svi krećemo ka hotelu, i to odmah, jer sam „ovog” (Albaharija) već imao priliku da nosim do hotelske sobe. Verovatno sam delovao pedagoški ubedljivo, pa su poslušali i snuždeno krenuli za mnom. I ostala mi je ta slika. Smešna je. A njih dvojica su otišli.

• Details
• Contents