TI SI MOJ ZAROBLJENIK
YOU ARE MY PRISONER

Summary/Abstract: U jednoj od animiranih verzija Andersenovog Ružnog pačeta seoski patak, valjda pokušavajući da uteši nesrećnog labudića, izgovara sledeće: „Drugar, ti si toliko ružan, da si prosto lep.” Tačnije, to izgovara ingeniozni glas lokalnog socijalističkog glumca sinhronizatora. Ukoliko se dobro sećam. A sećam se. I tvrdim da bi to sećanje na ovom mestu moglo da bude od određene koristi. Instaliran u Najplavlje oko, debitantski roman Toni Morison, sveznajući narator, jedan od prisutnih glasova, pravi naizgled lutajuće, haotične izbore, kako temporalne, tako i strukturalne, na šta će se znatno kasnije, rekao bih ne do kraja opravdano, Morison požaliti vlastitim čitaocima, smatrajući da nije uspela u dovoljnoj meri: „Moja ideja − razbijanje narativa na delove koje će čitaoci sami sklapati − delovala mi je kao dobro rešenje, ali me sada njena izvedba ne zadovoljava.” Negde na polovini romana ispričaće kako Junior, dečak komšijskih crnaca, uvodi Pekolu Bridlav, protagonistkinju, u svoju kuću, gde će joj saopštiti da ne može da ide jer je ona „njegov zarobljenik”. Juniorova namera daleko je od svakidašnje dečje igre jer iza nje stoji visokooktanski udar dečjeg sadizma: Pekola će Junioru poslužiti da se otarasi mačke za koju smatra da je njegovoj majci draža nego što je to on sam, za šta će devojčicu besramno i uspešno optužiti. Kako bi se oslobodio traume s kojom živi, Junior će sprovesti operaciju transfera i stvoriti novu traumu u Pekolinom, inače fontrirovski intoniranom kratkom životu.

• Details
• Contents