УТИЦАЈ ФРАНЦУСКЕ И БРИТАНСКЕ МИСЛИ НА ПРОГРАМ И ДЕЛОВАЊЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ
EFFECT OF FRENCH AND BRITISH THOUGHT ON PROGRAM AND ACTION OF NATIONAL RADICAL PARTY
Author(s): Predrag TerzićSubject(s): Politics / Political Sciences
Published by: Институт за политичке студије
Keywords: Народна радикална странка; Радикална странка; радикали; Светозар Марковић; француски радикализам; Леон Гамбета; Жорж Клемансо; Ками Пелетен
Summary/Abstract: На настанак програмских докумената и начин деловања Народне радикалне странке утицали су Светозар Марковић и Адам Богосављевић, али постојала су и значајна деловања која су долазила из Француске и Британије. Као претеча радикала, Светозар Марковић се налазио под утицајем идеолошких поставки народњачког социјализма, у које се убрајају: народ, насупрот радништву, као субјекту револуције, некапиталистички развојни пут, критика либерализма, важност критичких мислилаца у припреми народа за револуцију, вера у науку као средство за побољшање човека, али и друштва. Међутим, револуционарни начин освајања власти већ оснивањем Народне радикалне странке 1881. године бива стављен у други план, а пропашћу Тимочке буне и каснијим уласком радикала у власт, они потпуно прихватају парламентарни начин деловања. Већ први програм Радикалне странке из 1881. године веома је сличан Белвилском програму (Programme de Belleville) Леона Гамбете из 1869. године и изборним програмима вођа француских радикала Жоржа Клемансоа и Камија Пелетена пред парламентарне изборе у Француској 1881. године. Под утицајем Клемансоа радикали се залажу за једнодоми парламент, опште право гласа, апсолутну слободу говора и удруживања, одвајање цркве од државе, обавезно бесплатно образовање, укидање стајаће војске, административну децентрализацију земље. Револуционарно деловање и републиканизам тако уступају место демократској парламентарној борби радикала с циљем ограничења моћи монарха. Док су у првој фази развоја радикалног покрета доминирале идеје Светозара Марковића и руских народњака, по формалном конституисању Радикалне странке примат у утицају полако преузима француски радикализам, а радикали у каснијем периоду прихватају и неке идеје британског парламентаризма. Од британског парламентаризма радикали су преузели принцип зависности владе од парламентарне већине и установу страначке владе.
Journal: Српска политичка мисао
- Issue Year: 2016
- Issue No: 4
- Page Range: 83-102
- Page Count: 20
- Language: Serbian