Marksizam i estetički humanizam
Marxism and aesthetic humanism

Summary/Abstract: Već sama činjenica da se marksizam bavi umetnošću razgnevljuje pokoju brižnu duševnost, zbog mnogo čega što je pod imenom »marksizma « učinjeno u svetu, pa i umetnosti. Ukratko, politička praksa koja sebe naziva marksističkom nije odolela iskušenju da uposli umetnost, koja je, pak, u tome uposlenju izgubila upravo svoju bit. Nije se pokušalo s religijom, na primer, je r je ova neupotrebljiva za marksizmom obeležene političke svrhe. Njoj je dodeljeno područje neprikosnovene privatnosti, no uz lakomisleno uverenje da se privatnost takođe može organizovano dokraja zaposesti politikom i ideologijom. Umetnost se takođe obraća intimi, ali je to shvaćeno upravo kao pogodnost za krijumčarenje ideologijskog suptilnim vehiklom u suptilitet. Da od finoga tkiva umetničkog tu više ništa ne ostaje - odveć je jasna konsekvenca, pred kojom svaka užurbana politika ostaje ravnodušna.

• Details
• Contents