ЗАКОНСКЕ ГАРАНЦИЈЕ ПРАВА НА ПРАВИЧНО СУЂЕЊЕ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ СРБИЈЕ
LEGAL GUARANTEES OF THE RIGHT TO A FAIR TRIAL IN SERBIAN CRIMINAL PROCEDURE
Author(s): Vojislav ĐurđićSubject(s): Criminal Law
Published by: Правни факултет Универзитета у Нишу
Keywords: fair trial; legal standards; access to justice; “equality of arms” principle; presumption of innocence; right to defense
Summary/Abstract: Право на правично суђење је међународни правни стандард који садржи комплексна процесна правила којима се надомешта инфериоран положај окривљеног у односу на државне органе кривичне репресије. С циљем да се у том контексту сагледа процесни положај окривљеног и оштећеног, у раду се излаже о европским правним стандардима који творе право на правично суђење и њиховој имплементацији у српско кривичнопроцесно законодавство. Аутор најпре даје доктринарно схватање правних стандарда уопште и приказ европских правних стандарда које инволвира право на правично суђење, да би у тако постављеним границама критички анализирао законска решења процесног кодекса из 2011. године. Аутор сматра да се, због укидања супсидијарне тужбе у истрази, отвара питање остваривања права на приступ суду, посматрано са становишта заштите права оштећеног. Затим, да је ускраћивањем права окривљеном да затражи судску заштиту приликом покретања истраге, искључено право на делотворно правно средство и уставна гаранција да о основаности покретања кривичног поступка одлучује суд. У нескладу са европским правним стандардима је и нова законска регулатива права окривљеног да учествује у поступку који се води против њега јер је новим закоником предвиђено да се истрага, у закону експлицитно дефинисана као прва фаза кривичног поступка у ужем смислу, може водити и против непознатог учиниоца. Аутор такође сматра да наметање обавезе одбрани да мора поднети доказе у одређеном року, како би уопште били изведени на главном претресу, представља изнуђивање доказних радњи окривљеног, што је у дисхармонији са претпоставком невиности, а забрана да на главном претресу изведе ненајављене доказе представља грубо кршење права на одбрану. У раду се још указује да ограничења начела непосредности и начела контрадикторности омогућавају да се судска одлука заснива на доказима које јавни тужилац или полиција изведу у истрази, чак и без присуства окривљеног и његовог браниоца, и тако потире „једнакост оружја“, без које нема правичног поступка.
Journal: Зборник радова Правног факултета у Нишу
- Issue Year: LIV/2015
- Issue No: 70
- Page Range: 373-390
- Page Count: 18
- Language: Serbian