ПРИВАТНА АУТОНОМИЈА И ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ У ГРАЂАНСКОПРАВНИМ ОДНОСИМА
PRIVATE AUTONOMY AND NON-DISCRIMINATION IN CIVIL LAW

Summary/Abstract: Начело приватне аутономије је једно од четири начела – стубова грађанског права. Заједно са начелима правне једнакости, прометљивости грађанских субјективних права и њихове заштите имовинском санкцијом, приватна аутономија (аутономија воље) обликује грађанскоправне одно-се и понашање њихових субјеката. Приватна аутономија подразумева простор за слободно испољавање личности: за њено самоодређење у вези са заснивањем грађанско- правних односа, слободом избора друге стране - ако је тај однос уговорни, и одређивањем његове садржине по мери и потребама сауговарача. Спона између појединачних овлашћења из којих је сачињена садржина приватне аутономије јесте слободан избор, који нужно наговештава и могућност неједнаког поступања, а оно је, као дискриминаторно, забрањено. Забрана дискриминације је уставни принцип већине савремених држава. За државе чланице Европске уније то је и обавезујуће правило из оснивачких аката ове наднационалне организације и један од инструмената оживотворења четири основне слободе на којима она почива. Чланице ЕУ дужне су да својим националним прописима - како јавног, тако и приватног права - омогуће слободно кретање људи (рада), робе, услуга и капитала. Забрана дискриминације се мора применити и у грађанско-правним односима, што се показује неколиким смерницама. Почело се од забране дискриминације у радноправним односима, да би сада она постала кључном у обезбеђивању свакоме једнаког приступа слободном тржишту и снабдевању робом и услугама. С обзиром да се овај вид правног промета одвија по правилима грађанског права и коришћењем његових института (посебно уговора), природно је запитати се да ли се мењају начела из којих они извиру. Модел-правила за уједначавање европског приватног права казују нам да је то могући правац у ком ће се оно развијати: Нацртом заједничког појмовног оквира (Draft Common Frame of Reference) недискриминација постаје стандард у закључивању правних послова којима се прибављају добра и услуге намењени неодређеном броју лица. У раду анализирамо значење забране дискриминације и њен однос са приватном аутономијом, не би ли смо открили колико су међусобно помирљиве, да ли искључују или ограничавају једна другу или у грађанском праву има простора за обе.

• Details
• Contents