МЕСНА УОБИЧАЈЕНОСТ КОРИШЋЕЊА НЕПОКРЕТНОСТИ И ТЕОРИЈА ПРЕОКУПАЦИЈЕ У СИСТЕМУ ИМИСИОНЕ ГРАЂАНСКОПРАВНЕ ЗАШТИТЕ
THE STANDARD OF CUSTOMARY LOCAL USAGE OF LAND AND THE THEORY OF FIRST OCCUPANCY IN THE CIVIL LAW PROTECTION AGAINST EMISSIONS

Summary/Abstract: Основно правило имисионе грађанскоправне заштите, ослоњено у потпуности на датости друштвене реалности, јесте да се имисије морају трпети до одређене границе. Када имисије постају прекомерне, питање је које се, у сваком конкретном случају, утврђује применом одређених критеријума. Један од тих критеријума је и „месна уобичајеност“ коришћења непокретности. Тако је, по Закону о основама својинскоправних односа Републике Србије, из 1980. године, власник непокретности дужан да се уздржава од проузроковања имисија којима се коришћење других (суседних) непокретности отежава преко мере која је уобичајена с обзиром на природу и намену непокретности и месне прилике. Теорија преокупације је у тесној вези са критеријумом „месне уобичајености“, будући да по њој, онај ко се касније настани или отпочне какву делатност у одређеном месту, у односу на имитента, нема право да се позива на прекомерност имисија које трпи. У већини права ова теорија није остварила утицај на судску праксу и законодавство. Француски Касациони суд се такође јасно оградио у односу на њу. Међутим, постоје и другачија виђења тог проблема. У овом раду се бавимо питањем примене теорије преокупације у области грађанскоправне заштите од имисија.

• Details
• Contents