ОПСЕГ ЛОГИКЕ У ТУМАЧЕЊУ ПРАВА
The Latitude of Logic in Legal Hermeneutics

Summary/Abstract: У општој херменеутици се, неретко, правна херменеутика односно тумачење права, узима за огледну. Са друге стране, правна херменеутика је плодно „тле" за преношење и даљи развој општих филозофских „струјања". To се види на проучавању језика у правy и правне логике. Традиционалној, односно формалној логици тумачење, право „дугује" основне законе, односно аксиоме мишљења, који доводе до истинитог сазнања. Шездесетих година 20. века оживљава стара, дијалектичка логика која изводи закључке на основу само вероватних премиса. To је био довољан „импулс" за настанак нове теорије о аргументацији, као проблемском мишљењу и топике, која се бави „општим местима", односно изворима или темељима из којих се добијају аргументи. Најзначајнији представници аргументативне, односно топичке мисли у праву су Хаим Перелман и Теодор Фивег. Код низа правних аутора, класични методи тумачења замењују се далеко бројнијим аргументима, чиме се проширује простор за стваралачку улогу тумача. Аргументација и топика углавном одолевају савременим приговорима са позиција систематског, односно аксиоматско-дедуктивног мишљења или схватањем да топика има своје место у правном расуђивању и поред систематског карактера права или, чак, проглашавањем аргументације и топике универзалним решењем за сва правна питања пa и Гордијев чвор између природног и позитивног права.

• Details
• Contents