Ljudski svetovi u islamskoj filozofiji
Human Worlds in Islamic Philosophy

Summary/Abstract: Prema mišljenju islamskih filozofa, Bog je čoveku podario slobodu volje čime je povećao značaj njegovih dela u odnosu na sva ostala bića. Slobodnom voljom učinjeno dobro delo vrednije je od istog tog dela koje je ostvareno nesvesno ili prouzrokovano zakonom prirode. Zlo delo, takođe, zaslužuje oštriju osudu ako je proisteklo iz čovekove slobodne volje. U ontološkom razvojnom putu ka konačnom cilju, sva bića osim čoveka slede već određenu putanju koja ih dovodi do stepena njihovog krajnjeg razvoja. Čovek je jedini koji može da bira putanju svog duhovnog kretanja i nivo uspeha koji će postići na toj putanji. Islamski filozofi veruju da čovek u svom bitku ima moć da sazna sve tri vrste svetova: svet intelekta, svet imaginacije i svet materije. Na osnovu tih saznajnih moći čovek može aktivno da utiče u svim pomenutim svetovima. Svet imaginacije jeste ontološki stadijum gde je čovekov uticaj najizraženiji. Naime, sve što čovek u fizičkom svetu učini i ostvari, u svetu imaginacije postoji jačim intenzitetom. Islamski filozofi tvrde da svojim ponašanjem čovek stvara bića u svetu imaginacije s kojima će se susresti nakon smrti, odnosno nakon što njegova duša kroči u novi svet. Svet imaginacije prvi put u istoriji islamske filozofije predstavio je utemeljivač iluminativne škole Šejh Išrak (1155–1191). Na osnovu inovativnih principa koje je zasnovao u svojoj filozofskoj školi, Mula Sadra Širazi (1572–1640) uspeo je da značajno unapredi studiju o čovekovoj mašti, kao i o svetu imaginacije. Ideja o otelovljenju čovekovih dela u svetu imaginacije rezultat je pomenutog unapređenja filozofske misli u islamu.

• Details
• Contents