‘NITI MOGU DA RASTUMAČIM, NITI DA ZABORAVIM’: ANDRIĆ, ZLO I MORALISTIČKA KRITIKA
'I CAN NEITHER DISCERN, NOR FORGET': ANDRIĆ, EVIL AND MORALISTIC CRITICISM

Author(s): Zoran Milutinović
Subject(s): Studies of Literature, Ethics / Practical Philosophy, Bosnian Literature, Croatian Literature, Serbian Literature
Published by: Akademija Nauka i Umjetnosti Bosne i Hercegovine
Keywords: Ivo Andrić; evil; moralistic criticism;
Summary/Abstract: Lako će se prihvatiti da je od najvišeg značaja znati da li se književnošću izneverava moral. Tom razmatranju se, međutim, mora pristupiti samo uz najveći oprez. Zlo izmiče potpunom shvatanju, ono ne može da bude integrisano u naše kategorije razumevanja i uma, pa je u tom smislu, kako je tvrdio Levinas, transcendentno; zlo je ono mesto na kojem se ’etika i metafizika, epistemologija i estetika susreću, sudaraju i dižu ruke’, kako kaže Susan Neiman. A tome uprkos, sve češće se pojavljuju knjige koje povezanost zla i književnosti predstavljaju kao samorazumljivo privilegovani odnos. Filozofi takođe svoje etičke teorije često razvijaju na pričama koje nudi fikcija. Hannah Arendt je za konstruisanje jednog od najpoznatijih modernih razume vanja fenomena zla inspiraciju našla kod pisca Hermanna Brocha. Da li bi se iz toga mogao izvući zaključak da tu gde etika, metafizika, epistemologija i estetika dižu ruke, na scenu stupa književnost, pripovedanje, kao diskurs mnogo pogodniji za razmatranje teme zla? I da, kad hoćemo da mislimo i govorimo o zlu, bolje je obratiti se piscu i njegovim pričama nego tražiti savet etičara ili metafizičara? Ideja je privlačna, ali, opet, oprez se savetuje: ako književnost zaista ima neki privilegovani odnos sa fenomenom zla, to ne znači nužno da ona može da uradi ono od čega su etika i metafizika digle ruke, i što je još važnije, da to može da uradi na njihov način.

• Details
• Contents