OPRAVDAVANJE SUKOBA
JUSTIFICATION OF CONFLICT

Author(s): Petr Fleischmann
Contributor(s): Biserka Rajčić (Translator)
Subject(s): Philosophy, Ethics / Practical Philosophy, Recent History (1900 till today), Studies in violence and power, Peace and Conflict Studies
Published by: Beogradski krug
Keywords: war; conflict; justification; philosophy; right; force; power;
Summary/Abstract: Komunizam se srušio, ali u mnogim zemljama, koje su još do nedavno bile komunističke, svedoci smo izbijanja ratova i međuetničkih sukoba. Medutim, ni u drugim zemljama nije ništa bolje. Da li je to možda sloboda? Ne radi li se tu o iznenadnoj pomami nerazuma? Ili je to pak perverzno ispoljavanje razuma, koji je trebalo da čovečanstvo izvede iz srednjeg veka? Nijedan rat nije »sulud«. Da bismo to bolje shvatili, problematiku razuma izveli smo iz filozofije zapadnog prava. Rejmon Aron, koji je, između ostalog pisac Mira i rata međa narodima, kao i obimne studije o Klauzevicu, na svom maču člana Instituta ugravirao je mudru Herodotovu izreku: »Nijedan čovek nije do te mere lišen razuma da daje prednost ratu a ne miru«. Međutim, kada je postao predsednik Akademije političkih i etičkih nauka ubrzo je dodao: »ali to nije istina«; ta intervencija nije samo izraz njegovog smisla za paradoksalno. Na taj način, Aron je dodirnuo i jednu aktuelnu temu, kojoj je želeo da ostane veran po svaku cenu, i koja je sadržavala određen krug naizgled nerešivih, mada njemu bliskih pitanja: kakav je odnos »razuma i nerazuma u istoriji« (to je naziv seminara koji je držao početkom 70-ih godina), ili kakva je Dijalektika nasilja (kako glasi naslov jednog njegovog dela)? Razmišljanje o ratu (Rejmon Aron), razmišljanje o nasilju nas zaista dovodi do paradoksalne situacije. To je razmišljanje o nepojmljivom, ili, bolje rečeno, to je rasuđivanje o iracionalnom, a ako bismo hteli da to obrazložimo, bilo bi to opravdanje nerazuma, pridavanje legitimnosti onome što je neprihvatijivo.

• Details
• Contents