Делег итимация правящего режима в Королевстве Югославия как внутриполитическая предпосылка революции (1930-е – начало 1940-х гг .).
Delegitimization of the Ruling Regime in the Kingdom of Yugoslavia as a Prerequisite for the Revolution (from the 30s to the beginning of the 40s)

Author(s): Aleksandar Aleksandrovich Silkin
Subject(s): Civil Society, History of ideas, Political history, Government/Political systems, Interwar Period (1920 - 1939), WW II and following years (1940 - 1949), Sociology of Politics
Published by: Institut za noviju istoriju Srbije
Keywords: Serbia; dictatorship; regent; world and civil war; external factor;
Summary/Abstract: Догађаји у Србији 1941–45. године – окупација, грађански рат и „револуција”, ослобођење и установљење нове комунистичке власти – у значајној мери су били одређени садејством многих спољних фактора. Унутрашње претпоставке за смену ауторитарног монархистичког режима тоталитарним комунистичким биле су у постепеном слабљењу положаја владајуће елите. У условима кризе шестојануарске диктатуре једини фактор стабилности постао је ауторитет краљаслободиоца-ујединитеља. До октобра 1934. он је успевао да угуши центрифугалне тенденције и гарантује целовитост државе. Даљи ток догађаја потврдио је оштроумност опажања савременика: „Ако је икада и постојао пример да нераскидивост ланца зависи од једног јединог звука, то је онда случај Југославије и њеног краља”. Крајем 30-их и почетком 40-их слабост регентства – које је зависило од присталица „племенског” партикуларизма, који је био лишен подршке оних који су били за јачање централне власти – унапред је одредила незаштићеност српских интереса. Као резултат тога, у ситуацији приближавања рата, делегитимација традиционалне политичке класе пружила је у Србији, као и у Русији 1917, добру подлогу за уздизање некада малобројних и маргиналних партија чије су пароле биле „општа једнакост”, „правда и прерасподела”, „интернационална солидардност”, „борба са антинародним режимом” и др.

• Details
• Contents