Iz prakse Evropskog suda za ljudska prava o primeni Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u vreme ekonomske krize
From the practice of the European Court for Human Rights on the application of the European Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms during the Economic Crisis

Author(s): Verica Jakovljević
Subject(s): Law, Constitution, Jurisprudence, Supranational / Global Economy, Human Rights and Humanitarian Law, Public Law, Evaluation research, EU-Legislation
Published by: Fondacija Centar za javno pravo
Keywords: Public law; human rights; European court for human rights; ESLJP; economic crisis; wages; pensions; evaluation;
Summary/Abstract: ESLJP je dosledno smatrao da države uživaju veoma široko polje slobodne procene kada se radi o proceni i određivanju prioriteta u pogledu raspodele ograničenih državnih sredstava. S obzirom na to da donošenje zakona radi balansiranja državnih prihoda i rashoda po pravilu uključuje razmatranje političkih, ekonomskih i socijalnih pitanja, ESLJP je smatrao da su nacionalne vlasti u principu u boljem položaju nego međunarodni sud da izaberu najprikladnija sredstva za postizanje ovoga i poštovaće njihovu odluku, osim ako je ona očigledno bez razumnog osnova. Ipak, kako je dobro ustanovljen princip u sudskoj praksi ESLJP da nedostatak sredstava ne može da opravda nepoštovanje Konvencije, ESLJP je u svim slučajevima ocenjivao da li je mešanje javnih vlasti u prava iz člana 1 Protokola 1 bilo zakonito i da li je služilo legitimnom cilju u javnom interesu, kao i da li je bilo razumno proporcionalno cilju koji se želi postići. Ocena zavisi i od konkretnih okolnosti slučaja i lične situacije osobe, pa će tako potpuno lišenje prava koje rezultira gubitkom sredstava za izdržavanje u načelu predstavljati povredu prava na imovinu, dok nametanje razumnog i srazmernog smanjenja to ne bi bilo. ESLJP, s obzirom na svoju ograničenu ulogu kada se radi o zameni sopstvenom ocenom ocene domaćih sudova, u prikazanim predmetima nije video uverljive razloge za dovođenje u pitanje ocene domaćih sudova. Takođe, ukazivao je da moguće postojanje alternativnih solucija za rešavanje ekonomske krize samo po sebi ne čini osporene mere neopravdanim. Pod uslovom da vlasti ostanu u okviru njihovog polja slobodne procene, nije na ESLJP da odluči da li su osporene mere predstavljale najbolje rešenje za bavljenje problemom ili da li je vlasti trebalo da ostvaruju svoje diskreciono pravo na drugi način.

• Details
• Contents