Pravosudna akademija u Republici Srbiji u raskoraku između proklamovanog i stvarnog
The Judicial Academy in the Republic of Serbia in the gap between proclaimed and real

Author(s): Ana Brkić, Ana Stevanović
Subject(s): Education, Law, Constitution, Jurisprudence, Public Law, Higher Education , State/Government and Education
Published by: Fondacija Centar za javno pravo
Keywords: Public law; education; Judicial Academy; normative regulation; supervision; Law on Judicial Academy; application; Republic of Serbia; evaluation;
Summary/Abstract: Preispitivanjem postojeće prakse i zakonodavnog okvira, može se zaključiti da su mnogi nedostaci posledica nepotpune primene pre nego pogrešni zakoni. Koraci „ka svetlijoj budućnosti“ su: 1. Potrebno je pojačati nadzor nad radom Akademije, sankcionisati nepostupanje po zakonu, ali i napraviti koordinaciju između drugih institucija kako bi doprineli uspešnom radu Akademije. 2. Prilikom izbora članova Programskog saveta i Upravnog odbora voditi računa o funkcionalnoj nadležnosti sudija i tužilaca, odnosno zastupljenosti predstavnika svih pravnih oblasti, kako građanske, upravne, krivične i privredne materije. Takođe, treba voditi računa o najboljem interesu pravosuđa, tako da izabrani članovi budu lica koja imaju najbolje znanje, najveće iskustvo i sposobnosti da drugome prenesu znanje. Akademija mora doneti jasne kriterijume kojima bi se odredilo koji su to članovi sa potrebnim znanjem, iskustvom i sposobnostima koji ih posebno kvalifikuju za obavljanje ovih poslova. 3. Prijemni ispit ne bi trebao da bude ponavljanje pravosudnog ispita, već da stavi akcenat na analitičke sposobnosti, obrazlaganje, verbalnu logiku i sposobnost tumačenja zakona, više nego poznavanje činjenica. Takođe, potrebno je preispitati sastav Ispitne komisije, jer od pet članova, samo je jedan član za građansku materiju, i to sudija radnog prava. Potrebno je i preispitati postojeći sistem prijemnog ispita. 4. Od velike važnosti je omogućiti ravnomerne obuke, kako iz građanske, tako i iz krivične materije, odnosno posebnu pažnju posvetiti planiranju obuka, kako bi se zadovoljile potrebe sudija i tužilaca, a naročito ispratio tok stupanja na snagu novih propisa. Potrebno je ne favorizovati materiju, bez obzira na nove zakone. Takođe, treba odrediti stalnu obuku, kao obaveznu, a ne dobrovoljnu i pored izuzetaka u zakonu. Prisustvo obukama potrebno je uzeti u obzir prilikom evaluacije rada sudija i tužilaca, te uvesti specijalizaciju sudija kako bi se podigla efikasnost u radu i kvalitet u odlukama. 5. Neophodno je birati predavače i mentore u otvorenom i transparentnom postupku, na osnovu objavljenog konkursa, koji navodi neophodna znanja i sposobnosti. Pre nego što preuzmu mentorstvo, svi mentori i predavači, moraju imati uverenje o završenoj obuci namenjenoj za mentore i predavače. Takođe, redovno vršiti ocenjivanje rada predavača i mentora, na osnovu prethodno jasno utvrđenih kriterijuma. 6. Što se tiče položaja i obuka sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, potrebno je primeniti zakon u potpunosti. 7. Kako bi kontinuirana obuka sudskog i tužilačkog osoblja, u velikoj meri, doprinela profesionalizaciji sudova i tužilaštava, to je neophodno obezbediti sredstva za obuke. 8. Hitno usaglasiti sistem dvostrukog koloseka, kako bi se obezbedili jednaki uslovi za sve kandidate radi izbora za nosioce pravosudnih funkcija. Kao izraz shvatanja ozbiljnosti situacije i potrebe za efikasnim i potpunim regulisanjem ove materije Ministarstvo pravde Republike Srbije je u martu 2015. godine donelo Rešenje o obrazovanju Radne grupe za pripremu teksta radne verzije Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Pravosudnoj akademiji, kao i odgovarajuće izmene i dopune Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu. Pored odgovarajućih izmena u zakonodavstvu, neophodno je da se svest o značaju Pravosudne akademije i dalje razvija i širi. Sama normativna unapređenja neće biti dovoljna, ukoliko se sa više ozbiljnosti i odgovornosti Zakon ne primenjuje.

• Details
• Contents