Tužilački pomoćnici u Republici Srbiji – pravni položaj i perspektive
Prosecution Assistants in the Republic of Serbia - Legal Status and Perspectives

Author(s): Gordana Krstić
Subject(s): Law, Constitution, Jurisprudence, Constitutional Law, Public Law, Evaluation research
Published by: Fondacija Centar za javno pravo
Keywords: Public law; constitution; Constitutional Court; judiciary; prosecutors; prosecution assistants; legal status; work evaluation; Republic of Serbia;
Summary/Abstract: Pozitivni zakonski propisi pružaju relativno adekvatan normativni okvir za uređenje položaja tužilačkih pomoćnika, prvenstveno osvrćući se na Zakon o javnom tužilaštvu. Ipak, može se konstatovati da je reč o polju na kom je potrebno preduzeti sveobuhvatnu i konzistentnu zakonsku recenziju i institucionalnu nadgradnju. Tim pitanjima, kao i o konstantnom iznalaženju mehanizama za zaštitu, unapređenje položaja i promociju tužilačkih pomoćnika treba detaljno da se bave ne samo tužilački pomoćnici ponaosob, njihova strukovna udruženja, nosioci javnotužilačke funkcije, nego i država. Najvažniji pravci normativne aktivnosti nadležnih činilaca i predstavnika tužilačkih pomoćnika bi trebalo da budu usmereni na implementaciju u zakonske i podzakonske akte odredbi o proširenju viših zvanja tužilačkih pomoćnika na sve nivoe javnih tužilaštava, kako bi se omogućilo tužilačkim pomoćnicima sa više od šest godina radnog iskustva da steknu zvanja savetnika i viših savetnika i u javnim tužilaštvima nižeg ranga, zatim odredbi o jedinstvenom režimu obračunavanja zarada prema platnim razredima i platnim grupama koji bi se kategorizovali u skladu sa zvanjima tužilačkih pomoćnika po Zakonu o javnom tužilaštvu. Reforma pravnog položaja tužilačkih pomoćnika mora da obuhvati i propisivanje transparentnih i uporedivih kriterijumima za prijem u radni odnos, npr. znanje materijalnog i procesnog krivičnog prava, opšti uspeh na pravosudnom ispitu, prethodno radno iskustvo, posedovanje veštine komunikacije i drugih sposobnosti od značaja za rad u javnom tužilaštvu. Pored primarne selekcije kandidata radi efikasnije raspodele posla i postizanja većeg nivoa uspešnosti u obradi javnotužilačkih predmeta potrebno je ozbiljno razmotriti proširenje sistematizacije u javnim tužilaštvima i broj tužilačkih pomoćnika izjednačiti sa brojem nosilaca javnotužilačke funkcije. Ustanovljavanje pravila o vrednovanju rada tužilačkih pomoćnika je od izuzetnog značaja za napredovanje tužilačkih pomoćnika sticanjem višeg zvanja ili prelaskom u viši platni razred. Ocena vrednovanja rada bi trebalo da predstavlja i distinktivno merilo za utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti kandidata, što su pored dostojnosti, kriterijumi za predlaganje i izbor nosilaca javnotužilačke funkcije. Sledstveno tome, norme o vrednovanju rada moraju sadržati objektivnu valorizaciju vrste i složenosti predmeta u kojima su tužilački pomoćnici postupali, odluka koje su izradili ili nacrta odluka koje su pripremili, ispoljene inicijativnosti i samostalnosti u radu. S tim u vezi je i potpuna primena Zakona o Pravosudnoj akademiji i izdavanje uverenja o završenoj obuci svim tužilačkih pomoćnicima koji završe programe posebne obuke, bez neutemeljenog insistiranja da tužilački pomoćnici završavaju i programe početne obuke, a samim tim i identična valorizacija uverenja o završenoj posebnoj obuci i uverenja o završenoj početnoj obuci prilikom izbora na javnotužilačku funkciju. Prvi koraci su na planu reforme pravnog položaja tužilačkih pomoćnika preduzeti, jer je ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa formiralo Radnu grupu, koja je izradila preporuke za dalje postupanje. U narednom periodu preporuke moraju dobiti svoj zakonski i konkretan operativni izraz. Verifikacija i unapređenje pravnog položaja tužilačkih pomoćnika nedvosmisleno će doprineti efikasnijem obavljanju posla i omogućiti ostvarivanje ključnih načela i strateških ciljeva reforme pravosuđa. Kompetentni, perspektivni, talentovani i nezavisni ljudi koji će donositi kvalitetne odluke, argumentovano zastupati javnu optužbu i uspostaviti proaktivnu i jasnu komunikaciju sa drugim državnim organima, učesnicima u postupku i građanima od prioritetne važnosti su za uspostavljanje stabilnog i delotvornog pravosudnog sistema.

• Details
• Contents