Uloga centra za socijalni rad i suda kao nosilaca javnih ovlašćenja u postupku lišenja poslovne sposobnosti u Republici Srbiji
The Role of the Social Work Center and the Court as Holders of Public Authorities in the Procedure of Deprivation of Business Ability in the Republic of Serbia

Author(s): Uroš Novaković
Subject(s): Law, Constitution, Jurisprudence, Constitutional Law, Human Rights and Humanitarian Law, Public Law, Labor relations, Family and social welfare, EU-Legislation
Published by: Fondacija Centar za javno pravo
Keywords: Public law; Constitutional Court; Center for Social Work; judiciary; Law on Social Protection; Law on out-of-court procedure; deprivation of business ability; human rights; ECHR; Republic of Serbia;
Summary/Abstract: Uopšten pogled na analizu zakonskih odredbi o lišenju poslovne sposobnosti i sam postupak ukazuje na nedoslednosti: odredbe o lišenju poslovne sposobnosti nalaze se u dva zakona, materijalnopravne odredbe u Porodičnom zakonu, a proceduralne u Zakonu o vanparničnom postupku; celokupan proces odvija na osnovu pravila dva odvojena postupka - vanparničnog (lišenje poslovne sposobnosti) i upravnog (stavljanje pod starateljstvo). O potrebi promena zakonskih odredbi povodom lišenja poslovne sposobnosti, svedoči podatak da se najveći deo izmena Zakona o vanparničnom postupku odnosi upravo na postupak lišenja poslovne sposobnosti. Ipak, neophodno je izvršiti dalje izmene u zakonodavstvu. Pored izmena Zakona o vanparničnom postupku, potrebno je izmeniti i Porodični zakon u delu koji se tiče starateljske zaštite. Samo paralelne izmene oba zakona mogu dovesti do poboljšanja propusta u praksi povodom lišenja poslovne sposobnosti. Razdvajanje reforme postupka lišenja poslovne sposobnosti od reforme starateljske zaštite ne bi imalo zadovoljavajuće efekte. Manjkavosti postupka lišenja poslovne sposobnosti (pre svega zastupanje osobe koja se lišava poslovne sposobnosti od strane centra za socijalni rad koji je i pokretač postupka lišenja poslovne sposobnosti) i odsustvo periodične provere stanja osobe lišene poslovne sposobnosti od strane suda, dovodi do povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog života (član 8 EKLJP). Potrebno je izvršiti dodatne promene u Zakonu o vanparničnom postupku da bi se obezbedilo adekvatno pravno zastupanje osobe koja se lišava poslovne sposobnosti i onemogućiti slučajeve da isti organ pokreće postupak za lišenje poslovne sposobnosti i zastupa tu osobu. Ovo podrazumeva, u skladu sa načelom pravičnog i fer suđenja, razdvajanje sjedinjene a kontradiktorne uloge istog organa (centra za socijalni rad) kao predlagača u postupku za lišenje poslovne sposobnosti i zastupnika osobe o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje. U vezi sa navedenim propustima u praksi, izvesne nesaglasnosti su otklonjene izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku. U tom pravcu: predviđena je obaveza suda da tačno odredi krug poslova koje lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može zaključivati čime je ova odredba dovedena u saglasnost sa Porodičnim zakonom; propisana je odredba o obaveznom saslušanju stranke od strane sudije u postupku lišenja poslovne sposobnosti; propisana je odredba o obaveznom prisustvu na ročištu stranke o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje; propisano je obavezno periodično preispitivanje odluke o lišenju poslovne sposobnosti, kao i rok od tri godine u kome se najkasnije vrši preispitivanje odluke o lišenju poslovne sposobnosti – u cilju lakšeg i blagovremenog pokretanja postupka za vraćanje poslovne sposobnosti; omogućeno je da ista lica koja mogu pokrenuti postupak lišenja poslovne sposobnosti, mogu i pre isteka ovog roka da pokrenu postupak za vraćanje oduzete poslovne sposobnosti. Dodatne zakonodavne promene mogu se odnositi na predviđanje prava na besplatno pravno zastupanje osobe u toku postupka lišenja poslovne sposobnosti. Osnovni zahtevi na osnovu propusta u praksi kod postupka lišenja poslovne sposobnosti odnose se na tri prava osobe koja se lišava: obaveznog omogućavanja prisustva na ročištu osobe protiv koje je pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti; obaveznog saslušanja osobe protiv koje je pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti; obaveznog nezavisnog pravnog zastupanja osobe protiv koje je pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti. U ovom kontekstu ne misli se na učešće u postupku predstavnika centra za socijalni rad, već na učešće nezavisnog pravnog zastupnika (advokata). U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, kao i podzakonskim aktima za njegovu primenu (pravilnikom kojim se uređuju minimalni standardi usluga socijalne zaštite; pravilnikom kojim se uređuje grupa savetodavno-terapijskih i socijalno edukativnih usluga socijalne zaštite), potrebno je dodatno na podzakonskom nivou: razviti i implementirati programe podrške licima lišenih poslovne sposobnosti koja su pod starateljstvom u cilju njihovog socijalnog uključivanja, a naročito one koji se tiču radnog angažovanja i zapošljavanja; razviti i implementirati programe edukacije i podrške staratelja, u cilju unapređenja kvaliteta njihovog rada, vršenja starateljskih funkcija i radne aktivacije štićenika; razviti programe podrške koji treba da omoguće promenu uloge staratelja, tako da se ona zasniva na pomoći i podršci štićeniku da donosi odluke; razviti uputstvo kojim se pojašnjavaju mogućnosti povezivanja plana usluga odnosno starateljskog plana, materijalnih davanja i mera aktivacije; razviti programe obuke za stručna lica u centrima za socijalni rad, radi unapređenja starateljske zaštite lica lišenih poslovne sposobnosti, sa posebnim fokusom na ulogu organa starateljstva i stručnih radnika; izraditi priručnik za stručne radnike u centrima za socijalni rad, radi povećanja kvaliteta njihovog znanja i rada u pogledu primene mere starateljske zaštite i postupanja sa licima lišenim poslovne sposobnosti pod starateljstvom; razviti sistem evidencije, dokumetacije i izveštavanja koji omogućava da se utvrdi broj lica prema kojima je primenjeno starateljstvo usled potpunog, odnosno usled delimičnog lišenja poslovne sposobnosti. Kada se posmatra postupanje suda, veliki procenat predmeta u kojima je sud odustao od saslušanja osobe koja se lišava poslovne sposobnosti i gde nije postojao bar vizuelan kontakt dovodi do povrede prava na pravično suđenje (član 6 EKLJP). Podatak da se retko pokreću postupci za vraćanje poslovne sposobnosti, ukazuje na povredu prava na pristup sudu, što, takođe, dovodi do povrede prava na pravično suđenje (član 6 EKLJP). Srazmerno mali broj odluka o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti i sadržina tih odluka ukazuje na nepostojanje detaljnog razmatranja svakog pojedinačnog slučaja i prakse "stepenovanja" poslovne sposobnosti - povreda prava na poštovanje privatnog i porodičnog života (član 8 EKLJP). Pored obaveze suda da periodično preispituje da li su se stekli uslovi za vraćanje poslovne sposobnosti, potrebno je podzakonskim aktima predvideti obavezno periodično preispitivanje uslova za vraćanje poslovne sposobnosti i pokretanje postupka pred sudom za vraćanje poslovne sposobnosti od strane centra za socijalni rad. Uvažavajući činjenicu da se centar za socijalni rad neposredno stara o licima lišenim poslovne sposobnosti, kao i da je najbolje informisan o promeni uslova koji su doveli do lišenja, njegova uloga je primarna kako u pokretanju, tako i postupku vraćanja poslovne sposobnosti. Pozdravljajući poslednje izmene Zakona o vanparničnom postupku, one predstavljaju tek prvi korak u reformi instituta lišenja poslovne sposobnosti i starateljske zaštite. Potrebno je paralelno izvršiti promene i u materijalnopravnim i proceduralnim odredbama da bi se zaokružio čitav sistem starateljstva i poslovne sposobnosti.

• Details
• Contents