Vesna Pešić - Interview
Vesna Pešić – intervju
Keywords: interview; Serbia; Belgrade; Nebojša Stefanović; Vesna Pešić; lawsuit; politics; public debate; freedom of media; democracy;
Interview with Vesna Pešić by Tanja Nikolić Đukanović.
More...Keywords: interview; Serbia; Belgrade; Nebojša Stefanović; Vesna Pešić; lawsuit; politics; public debate; freedom of media; democracy;
Interview with Vesna Pešić by Tanja Nikolić Đukanović.
More...Keywords: Serbia; Belgrade; NDB initiative; civil society; Belgrade Waterfront; Savamala; protests;
Ovom porukom započeli smo 2016. godinu. Godinu borbe protiv ozbiljne opasnosti koja preti da udavi naš grad. Ipak, tada niko od nas nije mogao da predvidi koliko će mulj postati gust, koliko je voda Beograda na vodi zagađena korupcijom, beskrupuloznošću i bahatošću, a sa druge strane, koliko je brana u vidu zakona, struke, slobodnih medija i institucija koja treba da sačuva naše društvo, porozna i krhka. Prethodna, 2015. godina bila je u znaku buđenja građana i okupljanja oko ideje otpora samovoljii bahatosti oličenoj u projektu Beograd na vodi. Prikupljali smo i objavljivali informacije oštetnosti projekta, organizovali brojne protestne akcije, prvi put pokazali patku povodom usvajanja Lex Specialisa, protestovali prilikom isticanja dozvole ilegalnom štandu u Savamali, protestovali opet prilikom potpisivanja ugovora u bivšoj zgradi Geozavoda, i opet prilikom početka gradnje, dok je pola Beograda bilo blokirano, a učesnici protesta privođeni.
More...Keywords: Serbia; Belgrade; Belgrade Waterfront; Savamala protests; NDB initiative;
Nekoliko sati po zatvaranju glasačkih mesta u Srbiji grupa maskiranih muškaraca zauzela je ulicu u Beogradu. Oni koji su se našli u Hercegovačkoj te noći, odvedeni su u šupe, oduzeti su im mobilni telefoni, naređeno im je da ćute i gledaju u zemlju. Oni koji su u ulici imali nekretnine i poslove, ostali su bez njih. Oni koji su verovali da će ih policija zaštititi, ostavljeni su na cedilu. A onima koji žive u gradu i državi u kojima se ovakve stvari dešavaju, izgleda da je bilo dosta. ’Beograd na vodi’ je od početka bio predmet žestoke kritike dela javnosti. Ugovori, rokovi i iznosi ulaganja su držani u tajnosti, zaobilažene su procedure, pravila igre menjana u hodu da bi se prilagodila samom projektu i postupalo se u suprotnosti sa zakonskim i podzakonskim aktima, sve bez posledica. Sam projekat je osmišljen površno, tipski, bez učešća građana, bez stvarne rasprave o pravcu u kome bi grad trebalo da se razvija, o sadržajima koji su građanima potrebni, kao i o planiranim i neplaniranim posledicama ovog spektakla na vodi.
More...Keywords: Serbia; Belgrade; politics; Aleksandar Vučić; emergencies; crisis; political opportunities; Belgrade Waterfront;
Kada se voda povuče, ostaje glib. U tom glibu ćemo videti u kojoj meri je Vučićeva vlada posvećena tehnici neoliberalnog projekta. Ako mu je Margaret Tačer zbilja uzor, Vučić će dobro poznavati sledeći pasus njenog mentora Miltona Fridmana: „Jedino kriza – stvarna ili doživljena – proizvodi istinsku promenu. Kada nastupi kriza, način na koji delamo zavisi od ideja koje su nam na dohvat ruke. Verujem da je to naša osnovna svrha – da razvijamo alternative postojećim merama, da ih održavamo u životu i na raspolaganju, do trenutka politički nemoguće postane politički neminovno.“ Ova izjava datira iz 1982. godine kada je Tačer povela rat protiv Malvina i zadojivši glasačko telo šovinizmom, preokrenula svoj klimavi mandat u većinsku podršku. Ali kriza ne mora da bude proizvedena, ona može da bane u obliku stihije. Tako je Fridman posle uragana Katrina koji je pogodio Nju Orleans 2005. rekao da je ova katastrofa takođe “prilika“. Prilika da se primene mere slobodnog tržišta.
More...Keywords: Serbia; Belgrade; Belgrade Waterfront; 3D visualisation; architecture; Belgrade tower;
U subotu je u Beogradu počela nova budućnost predstavljanjem printova 3D modela budućeg grada na vodi. U izveštajima agencija se vidi da su takozvani renderi baš lepo ispali, odštampani na kvalitetnom papiru, sjajni i u boji. Doduše, bili su poređani po podu pa su se fotoreporteri namučili kako da u isti kadar uglave i političare koji su budućnost doneli u Beograd ali je, srećom, predsednik parlamenta nizak a prvi potpredsednik je seo. I videlo se da je ozaren blagonaklonim ponosom dok je osmatrao kvalitetnu kompjutersku grafiku.
More...Keywords: Serbia; Belgrade; Belgrade Waterfront; "forbidden city"; contract details; transparency; Siniša Mali;
Nakon mnogo muka i natezanja, objavljen je ugovor o projektu „Beograd na vodi“. Odmah posle toga zakazano je polaganje kamena temeljca za prvi objekat, koji u tom času nije imao građevinsku dozvolu. Ona je, gle čuda, pribavljena samo dan pre velikog događaja. Postavljanje kamena temeljca obezbeđivale su jake policijske snage, dok je neistomišljenicima bio onemogućen pristup širem području tog dela grada. Građani Karađorđeve ulice zatvoreni su u svoje stanove, uz pretnju privođenjem ako izađu napolje. Poučene događajima sa potpisivanja ugovora, vlasti ovoga puta ništa nisu prepustile slučaju i nisu dozvolile da se svečarska atmosfera pokvari zvižducima, pesmom i kvakanjem zlobnika. Tako je, sasvim simbolično, Beograd na vodi postao zabranjeni grad za Beograđane i ostale koji se ne slažu sa premijerom.
More...Keywords: Serbia; EU accession; government; foreign capital;
Premijer Srbije kaže da vodi Srbiju u Evropsku uniju. Njegovo glavno štampano glasilo optužuje organizacije koje učestvuju u građanskim protestima da primaju pare od Evropske unije kako bi srušile njega i njegovu vladu. U svom odgovoru neke od pomenutih organizacija kažu: ne, nismo mi za Evropsku uniju, to je grobnica naroda, i u njenim interesima radi neoliberalni Vučić pod diktatom MMF-a. Ovo potvrđuje i sama Evropska unija koja kroz usta Maje Kocijančić kaže da EU od svih svojih ulaganja u Srbiji ubedljivo najviše finansijski podržava upravo srpsku državu i aktuelnu vladu. Jer da podsetimo – nijedna srpska vlada nije imala ovoliku podršku Evropske unije, a isto tako nijedna (osim Nedićeve) nije bila ovoliko servilna prema stranom kapitalu.
More...Keywords: Serbia; Belgrade; Belgrade Waterfront; Savamala; illegal demolition; politics; prime minister; transparency;
Kuće u Savamali srušili su idioti. To nam je u Vranju rekao predsednik vlade. Mi smo, naravno,odmah znali da samo idioti mogu da navuku „fantomke“ i bagerima usred noći ruše kuće po gradu. Predsedniku vlade trebalo je dve nedelje da to zaključi. Pošto je slučaj o idiotima tako otvorio, predsednik vlade odmah ga je i zatvorio. On je objasnio da su to bili idioti zato što su„bespravne objekte“ rušili po noći, a ne „u po bela dana“. Pored toga što su „bespravne“, te kuće je trebalo srušiti i zato što su bile „prljave udžerice“, a predsednik vlade na njihovom mestu hoće da podigne „najlepši deo grada“. Povrh svega, prilikom rušenja „niko nije povređen“, i zato, poručuje predsednik vlade – „nemojte da preterujete u značaju događaja“.
More...Keywords: Serbia; Belgrade Waterfront; urbanism; architecture; space planning; Academy of Architecture of Serbia; declaration;
Sa dobrom namerom i sa profesionalnom odgovornošću Akademija arhitekture Srbije (dalje: AAS) obraća se institucijama Republike Srbije, Grada Beograda, stručnoj i široj javnosti Beograda i Srbije u povodu istrajavanja nadležnih u nametanju projekta “Beograd na vodi”, na način kako je zamišljen i otpočeo, kako se navodno razvija, a pogotovo zbog onog što može da proizvede. Podsećamo da Srbija ima 4500 arhitekata i urbanista, od toga 2500 samo u glavnom gradu. Ponižavajuća je činjenica da je jedna maketa, kojoj se ne zna ni autor ni poreklo, postala glavna matrica dalje razrade prostornog plana, za najvredniji deo grada, umesto urbanističkog plana. Tome valja dodati da su u procesu definisanja Beograda na vodi veliku formalnu ulogu imali i dokumenta potpisivali diplomirani prostorni planeri, struka koja u ovom slučaju neuspešno pokušava da zameni urbaniste jer je to nekom potrebno.
More...Keywords: Serbia; Belgrade Waterfront; Savamala; illegal demolition; Nebojša Stefanović; politics; transparency;
Toliko je već sve izrečeno o nelegalnom i razbojničkom rušenju Hercegovačke ulice i Savamali, da mi je samo ostalo da malo dosolim. Iz svega što je izgovorio, lepo se vidi da je Vučić načisto oduševljen “kompletnim idiotima” koji su izveli rušenje po kratkom postupku. On to uopšte ne skriva, samo se pravi Toša da ne zna ko su ti “kompletni idioti” koji ruše noću umesto danju i ko im je naredio da se takvim idiotlucima bave. Vučić ne zna ko ruši u Beogradu i bespomoćno doziva institucije da istražuju, a ima informacije šta će se dešavati na mitingu u Banja Luci. Paternalistički je obavestio političare u Srpskoj da se uzmu upamet, jer će do nereda doći, te po svaku cenu treba sprečiti “sprsko-srpski sukob”. A tako nešto će se desiti po navici da svi društveni sukobi moraju da se nacifikuju kako se ne bi zaturila glavna podela na branioce i izdajnike srpstva.
More...Keywords: Serbia; Belgrade; Savamala; politics; corruption and transparency;
LICA (ne nužno po redosledu pojavljivanja): gradonačelnik, premijer, ministar policije, gradski oci, gradski menadžer, policajni vrh, operateri na telefonskim centralama, Zaštitnik građana, građani bez zaštite, građevinske mašine za rušenje, automobili bez registarskih tablica, uniformisana lica sa fantomkama, premijerova tetka. Po izveštaju Zaštitnika građana prvi čin koji se odigrao u Savamali bio je ozbiljna drama. Ali, kad su na scenu stupili ljudi iz vlasti, dobili smo – operetu. U njihovom žovijalnom izvođenju saznali smo da niko nije ništa prijavio te ničega nije ni bilo, a ako je i bilo, to je zbog različitog umetničkog viđenja (rušimo odvratno da izgradimo najlepše) i nema šta da se istražuje.
More...Keywords: Serbia; politics; government; fast lane; corruption and transparency; Belgrade Waterfront;
I ova vlast na čelu sa Vučićem ima svoje tajkune. Šta im je Željko Mitrović, ako ne usvojeni tajkun SNS-a? Kako to da su sve sekunde u TV kućama sa nacionalnom frekvencijom kupljene za celu 2014. godinu? Ko je kupac, ne zna se. Oni koji znaju neće da kažu, jer sudstvo još nije nezavisno, a ko mnogo pita i zna, oni neprijatni ljudi mogu da mu upadnu u spavaću sobu. Za sada se po usmenim tabloidima priča da se pod okriljem vlasti napravilo jedno „društvance“ koje će da digne veliku lovu na predstojećim izborima, tj. kad krene preprodaja jeftino kupljenih sekundi po mnogo većoj ceni. Zato se bez izbora, ovih ili onih, i ovih i onih, nikako ne može. A u javnosti se već mesecima špekuliše i nagađa. Te biće izbora zbog reformi, kao to je u pitanju; te da li će pobediti Tadić ili Đilas, ako Đilas, onda ćemo sigurno imati izbore. A neki misle obrnuto, baš neće biti republičkih izbora – izgubio je Tadić. I Ružić je u jednom momentu bio veliki izborni faktor, a eto, glavni vođa se smilovao, pa Ružić više nije nikakav faktor. Reformatori su se najviše uhvatili za zakon o radu. Jedni kažu – pao zakon – biće izbora, a drugi kažu, ama neće, jer ostaje sve po starom, pa neće biti izbora. I sve tako. A niko izbore ne pominje kao kasicu prasicu, a oni jesu meeting point tajkuna i političara.
More...Keywords: Serbia; Belgrade; Belgrade Waterfront; politics; elections; 2016; public debate obstruction;
Par nedelja pre raspisivanja izbora za predstavnike građana u skupštinama gradskih opština, kompanija Ipsos Strategic Marketing radila je istraživanje javnog mnjenja sa ciljem da utvrdi rejtinge političkih partija i izborne preferencije građana. Među postavljenim pitanjima bilo je i: da li bi građani podržali nekog novog aktera kada bi se kandidovao na lokalnim izborima. Kao primer bila je navedena lista „Patkica – Ne Beogradu na vodi“? Mi smo za ovo istraživanje saznali tako što su nam za njega javili prijatelji koji su sticajem okolnosti bili ispitanici. I sve to bi ostala samo usputna tričarija, testiranje odnosa ispitanika prema neformalnim inicijativama i mala potvrda relevantnosti naših napora, da nije usledio neočekivani nastavak.
More...Keywords: Serbia; politics; civil society; rebels; corruption and transparency; NDB initiative;
Na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare predsednika Vlade, bili smo upoznati i sa informacijom – koju je na konferenciji prezentovao glavni urednik jednog tabloida – da je patkica, simbol pokreta „Ne davimo Beograd“, zapravo preuzeta iz skorašnjih protesta u Brazilu, protiv nedavno smenjene predsednice Dilme Rusef. Ova informacija je, naravno, istovremeno predstavljena i kao dokaz da iza inicijative„Ne davimo Beograd“ stoji, a ko drugi nego – CIA. Teorija o dve patkice, brazilskoj i beogradskoj, koje povezuje centrala u Lengliju, ponovljena je, ovaj put sa mnogo više detalja, i u specijalnoj emisiji koju smo imali prilike da gledamo u ponedeljak na jednoj nacionalnoj televiziji. Pa ipak, grešite ako mislite da iza ovog originalnog otkrića stoje režimu bliski mediji, jer iza njega njega zapravo stoji jedan pravi buntovnik. Postoje, naime, dve vrste buntovnika. Jedni veruju da se režimskoj zloupotrebi moći i kriminalnim radnjama treba suprotstaviti javnim, mirnim, građanskim protestom i zahtevima za obnavljanjem vladavine prava, brzom i transparentom istragom od strane nadležnih organa, te smenom odgovornih lica iz vlasti. Ovakvi buntovnici su u najboljem slučaju izmanipulisani naivci, a u mnogo gorem – strani plaćenici kojima je cilj da destabilizuju državu.
More...Keywords: Serbia; Belgrade Waterfront; apartment sales; legality; reservation contract; transparency;
Početak prodaje stanova nije doneo ništa novo, odvija se u istom maniru kao i ceo projekat –netransparentno i na štetu građana. Tvrdnja da je čak 75 odsto ponuđenih stanova prodato već prvog dana, ne samo da je neistinita, nego skriva jednu još goru činjenicu o načinu prodaje stanova – stanovi nisu ni bili na prodaju, već je zainteresovanima ponuđen veoma sumnjiv ugovor o rezervaciji, a potencijalni kupci obavezani su da, bez uvida u kupoprodajni ugovor, uplate 1.000 evra, kao nepovratnu rezervacionu naknadu. Od početka projekta Beograd na vodi, državni promoteri se trude da prikažu da za stanovima postoji ogromna potražnja. Pa tako premijer izjavljuje da će se prvog dana prodati 2.000 stanova. Poređenja radi, u Beogradu se godišnje proda oko 3.000. Priliku da sugeriše glad tržišta nije propustio ni gradonačelnik, koji je u martu 2015. najavio početak prodaje stanova. Nakon što je shvatio da je prodaja bez građevinske dozvole nelegalna, brzo je objasnio da to nije stvarno prodaja, nego više rezervacija. Tada su se hvalili sa 6.000 „rezervisano-prodatih“ stanova, pa su novinari ismevali celu operaciju prebrojavajući koliko njih se samo po redakcijama prijavilo za rezervaciju stanova.
More...Keywords: Serbia; Belgrade Waterfront; Savamala; illegal demolition; transparency; responsibility; ignorance;
Način na koji se negira razbojništvo u Savamali veoma podseća na odnos ovdašnjih vlasti prema kolektivnim zločinima srpske strane u postjugoslovenskim ratovima. Uprkos dramatičnim razlikama u težini i razmerama između tih zlodela, ova sličnost ne iznenađuje. Sa tekućom vlašću i predsednikom vlade na njenom čelu, devedesete u Srbiji vrebaju iza svakog ćoška ili svake srušene kuće. Višedecenijski kontinuitet neodgovornosti i izbegavanja da se položi račun je očigledan. A retorička sredstva upotrebljena u te svrhe praktično su sve vreme ista. Ovde ćemo skrenuti pažnju na ta sredstva, koja je identifikovao i opisao Stanley Cohen u svojoj čuvenoj knjizi Stanje poricanja iz 2001. godine. U vezi sa svakim zlodelom – a u slučaju Savamale reč je o protivpravnom rušenju kuća i uništavanju imovine, te o odbijanju policije da zaštiti građane od nasilja kome su bili izloženi – negiranje uključuje tri aspekta: 1) nepriznavanje činjenica; 2) nepriznavanje nepravde ili odgovornosti; i 3) nepreduzimanje koraka koji bi bili odgovor na saznanje o zlodelu. Sva tri aspekta prisutna su u tretmanu slučaja Savamale od strane vlasti i pojedinih medija.
More...Keywords: Edi Rama; Tirana; spatial planning; public space; Belgrade; Ministry of Police; Nebojša Stefanović; Belgrade Waterfront;
Kada je sadašnji albanski premijer Edi Rama (poznat po svom bratu, baš kao i naš premijer!) 2000. godine postao gradonačelnik Tirane, pokrenuo je jednostavan projekat ulepšavanja ovog grada. Rama je po obrazovanju slikar i njegova inicijativa je bila upravo takva, slikarska. Radilo se o akciji oslikavanja sivih i oronulih fasada zgrada za stanovanje u jarke boje u geometrizovanim (modernističkim) formama, kako bi se urbano okruženje „oplemenilo“ i kako bi izgled grada iz vremena Envera Hodže postao estetski „prijateljskiji“ prema svojim građanima i posetiocima. Oslikavanje fasada u Tirani je postalo primer „korisne akivnosti“ u specifičnom domenu „likovne umetnosti“, da učini dobrobit za „ulepšavanje“ društvenog okruženja, računajući na onu ulogu umetnosti da možda učini svet lepšim/boljim? mestom kroz pretpostavku promene „estetske paradigme“ u kojoj živi neka zajednica. O ovom projektu nastao je i film verovatno najpoznatijeg albanskog savremenog umetnika Anrija Sale (Daj mi boje, 2003) a pominje ga i uticajni filozof Žak Ransijer.
More...Keywords: Serbia; Belgrade; media; politics; transparency;
Kao i kod Luisa Kerola, i sa ove, naše, strane ogledala – svašta je moguće i ništa nije doista. Pa je tako moguće i da urednik tabloida, koji i inače rutinski jednom nedeljno raskrinkava zavere protiv vlasti, objavi kako je voditelj jedne satirične emisije zapravo zaverenik koji je skoro sve svoje goste zavrbovao i uključio u zaveru da se ubije premijer naše zemlje. Pakleni plan je valjda bio da se dejstvuje ubitačnim humorom, pa da premijer umre od smeha, ali je plan zakazao jer su od agenata sa terena saznali da premijer nema smisao za humor?! Takođe je moguće i da se u centru glavnog grada odigra masovni višečasovni protest o kojem centralne informativne emisije izveste –samo ono što piše u stranačkom saopštenju jedne vladajuće partije i još jedne partije koja se nada vlasti. Ali i da prikažu kako su ”neki građani izrazili spontani protest protiv protesta stavljajući na svoje prozore transparente”. Pisane zapanjujuće istim rukopisom čiju identičnost ne bi osporili ni gradonačelnikovi bugarski grafolozi. I pisani sa istim smislom za humor (po kojem patka ima samo jedno, ono starinsko, prostačko značenje). No, kao što je lepo rekao jedan namerno nakaradno sklepani transparent sa protesta u Zagrebu: kakva vlast takav i transparent.
More...Keywords: Serbia; Belgrade; Belgrade Waterfront; lex specialis; transparency; Academy of Architecture of Serbia;
Hiljade primedbi građana na urbanističke planove, primedbe SANU, nekoliko povreda zakona o planiranju i izgradnji, upozorenja Akademije arhitekture Srbije i manipulacije izjavama njenih članova, raseljavanje ljudi, skandalozna reklamna emisija na Studiju B, marketinška kampanja bez neophodnih dozvola za jarbole i bilborde, izgradnja kafane kao prvog objekta najavljenog kao štand, privođenje aktivista zbog deljenja novina Ne da(vi)mo Beograd , započeti radovi i trošenje budžetskih sredstava bez ugovora o investiciji i negiranje postojećeg zakonodavstva bez presedana kroz predlaganje lex specialisa… Šta je još potrebno kako bi se ove radnje nazvale pravim imenom – prevarom.
More...Keywords: Serbia; Belgrade; NDB initiative; Belgrade waterfront; media; transparency;
Voleo je da progoni – ovako bi glasio alternativni početak ‘Farenhajta 451’ Reja Bredberija kada bi se adaptirao za neko beogradsko pozorište, koje bi pokušalo da predstavi šta se u životu ovog grada događa danas. Da je to lako, verovatno bi se već mnoga pozorišta pozabavila tom temom, većina medija bi izveštavala o nemilim događajima na ulicama i aerodromu glavnog grada. Takođe, većina intelektualaca ne bi držala glavu u savamalskom pesku, niti bi komunalna policija Beograda imala problem koji je danas muči. Naime, kako to biva u distopijskim fikcijama, osnovne funkcije aktera su radikalno izmenjene i u toj promeni predznaka naizgled prepoznatljivog sveta zasniva se ukidanje horizonta očekivanja. To je onaj momenat koji čitaocu sugeriše da ‘nešto nije u redu’ sa svetom i u skladu sa tim on počinje da ‘čita’ signale fikcije u novom ključu. Takav je slučaj sa Bredberijevim vatrogascima koji umesto svoje osnovne funkcije imaju zadatak da pale knjige koje su označene kao potencijalno opasne po sistem. U Vučićevoj distopiji, komunalna policija nalazi se u sličnoj poziciji jer umesto svojih tzv. komunalnih zadataka, ona krstari gradom i hapsi građane bez karte u javnom prevozu, a odnedavno privodi aktiviste koji dele besplatne novine koje kritički progovaraju o najvećim projektima premijera i njegove partije. To se dogodilo 19. marta ispred Gradske uprave, gde su aktivisti delili novine ‘Ne da(vi)mo Beograd’. Pored aktivista, privedena je i novinarka Bete koja je pratila događaj, kao i jedan slučajni prolaznik koji se zatekao u kritičnoj zoni koju je trebalo komunalno obraditi.
More...