Refleksije o radikalnom zlu: Arent i Kant
Na poslednjim stranicama knjige Izvori totalitarizma, Hana Arent sumira svoju užasnu priču o erupciji totalitarizma u dvadesetom veku. Ona izjavljuje: Sasvim je u skladu sa čitavom našom filozofskom tradicijom to što ne možemo da pojmimo »radikalno zlo«; ovo važi i za hrišćansku teologiju, koja je čak i đavolu dala nebesko poreklo, i za Kanta, jedinog filozofa koji je, skovavši izraz »radikalno zlo«, morao makar da pretpostavi njegovo postojanje, mada ga je odmah racionalizovao u predstavi o »izopačenoj zloj volji«, koja bi se dala objasniti razumljivim motivima. Tako mi, dakle, nemamo nikakvu potporu kada pokušavamo da razumemo fenomen koji nas suočava sa nadmoćnom stvarnošću i koji ruši sva nama poznata merila. Samo se jedna stvar čini jasnom: možemo reći da se radikalno zlo pojavilo zajedno sa sistemom u kom su svi ljudi postali podjednako suvišni. Manipulatori ovog sistema veruju u sopstvenu suvišnost koliko i u suvišnost svih drugih, a totalitarni dželati su tim opasniji što ne haju za to da li su i sami živi ili mrtvi, da li su ikada živeli ili možda nikada nisu ni rođeni. Fabrike leševa i pećine zaborava opasne su zato što se danas, sa sve većom prenaseljenošću i sa sve većim brojem beskućnika, mase ljudi stalno smatraju suvišnima, bar sa strogo utilitarnog stanovišta. Političke, društvene i ekonomske tendencije širom sveta su u dosluhu sa totalitarnim institucijama koje služe tome da ljude učine suvišnima.
More...
