We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Dok piše, svaki je pisac ostrvo. Daleko udaljen od bučnog kontinenta ostalog sveta, izolovan ne samo zidovima svoje sobe, ostrvo usred vremena i istorije. Ipak, svako ko je i pokušao da piše zna to, i ovde će me svi razumeti: svet nikad nije celovitiji, lepši i privlačniji nego u vreme kada ga se odričeš da bi o njemu pisao.
More...
Posle godine i po od izbijanja zaraze sa mnogo desetina miliona bolesnih i nekoliko miliona mrtvih moglo bi se pretpostaviti da ne postoji čovek koji nije razumeo dogovoreni koncept: obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru i u blizini drugih ljudi, održavanje higijene i razumno biranje mesta za druženje. Navedeno predstavlja jednostavan i efikasan način za suzbijanje morbiditeta i mortaliteta korone.
More...
U sredu 6. maja, za vreme redovne konferencije za štampu o korona virusu, ozbiljnim licem guvernera savezne države Njujork Endrjua Kuoma, koje se nedeljama pojavljuje na našim ekranima, nekoliko puta je preletelo nešto što podseća na osmeh.
More...
Zabrinjavajuća je jučerašnja preporuka Kriznog štaba upućena Vladi Srbije. Ovo telo je, prema navodima medija, preporučilo da od petka, 22. maja, za ulazak u Srbiju ne bude potreban negativantest na korona virus, niti posebna dozvola za domaće ili strane državljane. Ova preporuka navodno treba da bude potvrđena u četvrtak na sednici Vlade. To nam daje dovoljno vremena da pokušamo možda i nemoguće – da urazumimo takozvani Krizni štabi Vladu Srbije.
More...
Ljudska bića koja rade nisu samo „resurs“. To otkriće je jedna odvažnih lekcija krize kroz koju prolazimo. Nega bolesnih; isporuke hrane, lekova i drugih neophodnih potrepština; odnošenje smeća; popunjavanje polica i rad za kasom u supermarketima – to su poslovi koji su nam omogućili da nastavimo da živimo i za vreme pandemije – a radnici koji su ih obavljali pokazali su da rad nije roba kao svaka druga. Zdravlje ljudi i nega najugroženijih ne mogu se prepuštati delovanju samo tržišnih zakona. Ako dopustimo da u takvim oblastima vladaju isključivo tržišni mehanizmi, rizikujemo dalji rast nejednakosti do tačke u kojoj će ona direktno ugroziti živote pripadnika najosetljivijih populacija.
More...
„Nema govora da se ova riječ prepusti psima.“ Riječ koju je Alain Badiou imao na umu pišući prije tridesetak godina svoj Mračni raspad bila je „demokracija“. Francuski filozof smatrao je da je „demokracija“ sroza na na propagandističku odrednicu koja označava puku formu vladavine, parlamentarnu „reprezentaciju“, čiji su osnovni protokol izbori, napominjući da takav sistem ne bi bio priznat kao demokratski ni od strane Rousseaua. Ono što se naziva demokracijom trebalo bi imenovati kao parlamentarizam, precizira Badiou, a poredak utvrđen (i) na toj jezičnoj podvali, onaj „trijumf demokracije“ proglašen u doba urušavanja socijalističkog carstva, ustvari je kapitalo-parlamentarizam. Ovaj „teži tome da postane jedinstveni modus politike“ i da „služi kao politička definicija za čitavo čovječanstvo“, s čime se filozof, eto, „neće nikada moći složiti“.
More...
Od dosada 103 žrtve korona virusa u Sloveniji, oko 80 su starice i starci iz staračkih domova, dakle dobrih 80 %.To je najviši postotak u svetu, u toj kategoriji žrtava. O tome su nam, sasvim otvoreno i bezosećajno, govorili ministar za zdravlje i lekarka, izabrana po političkom kriterijumu (bliska Janši). Čak su naglašavali da je za neke starce bolje da umru u staračkom domu, jer se tu osećaju kao „kod kuće“. Blago njima. Postupak je bio jednostavan: teži bolesnici sa drugim teškoćama i novim virusom puštani su bez medicinske nege i premeštanja u bolnicu da umru u staračkim domovima. Osoblje staračkih domova, smanjeno zbog oboljenja ili karantina, po pravilu nije medicinsko, svaki dom ima ili nema po jednog lekara, koji može obilaziti dom u intervalima sa drugog mesta. Mnogi zaposleni u domovima su se anonimno obraćali javnosti, neki su i protestvovali.
More...
Ne, ne bavimo se obrazovanjem, niti diplomama, ako vas je naslov podsetio na refren čuvene pesme Pink Flojda (gle, obrazovanje i Pink u istoj rečenici). Ne bavimo se ni organizovanim ispijanjem kafe sa kumom u kafiću na Vračaru, ni „policijom od pre tri godine koja nema veze sa ovom policijom, jer to je bila policija koja je korumpirana i koja radi za pare“, ni „zidanjem nekih zgradica“. Mada se, na neki način, bavimo neimarstvom – gradnjom kula.
More...
Jedina stvar, ali apsolutno jedina oko koje su se svi, ali baš svi širom sveta složili glasi: od Kovida 19 oboli se isključivo kontaktom sa zaraženom osobom. Stoga je i jedina mera protiv širenja zaraze u koju niko ne sumnja: zabrana okupljanja. Recimo to jednostavno, virus Korona prenosi se pljuvanjem, kao i Vučić. Više od šest nedelja trpeli su žitelji Srbije teror Vučića i struke: policijski čas, zabrane kretanja, potpuno ukidanje slobode za starije od 65 ili 70 godina. Nijedna od tih mera nije imala ni blage veze sa borbom protiv zaraze. A jedina smislena mera, dakle zabrana okupljanja, prekršena je onog trena kada je to Vučiću odgovaralo u obračunu sa žiteljima Srbije.
More...
Tokom pandemije korona virusa, za mnoge od nas samoizolacija je jedino što možemo učiniti da bismo zaštitili sebe i druge, samoća je ono najbolje čemu se možemo nadati, a usamljenost je ono što zaista osećamo. Kad kažem „mi“, mislim na ljude koji sebi mogu da dopuste luksuz samoizolacije i težnje za samoćom. Oni koji ne mogu da se samoizoluju – lekari i medicinske sestre, radnici koji drugima omogućuju samoizolaciju – često su istovremeno izolovani i usamljeni jer nemaju mogućnost da biraju svoje društvo.
More...
Ranije ovog meseca stigla je jedna dobra vest iz Velike Britanije: Prospekt kotidž, nekadašnje primorsko boravište pokojnog Dereka Džarmana, kupila je dobrotvorna organizacija Fondacija umetnosti. Džarman, filmski stvaralac i likovni umetnik, kupio je malu kuću u Dandžnenesu u Kentu 1986, iste godine kada je saznao da je HIV pozitivan. Tu je živeo do 1994, do svoje smrti u pedeset drugoj godini. Kolibu je nasledio njegov višegodišnji partner Kit Kolins. Posle Kolinsove smrti od tumora na mozgu 2018. godine, strahovalo se da će koliba i prateća bašta, koju je Džarman dizajnirao i održavao, biti prodate privatnom vlasniku. Džarmanovi prijatelji rastrčali su se da obezbede novac i da je kupe. Među njima su Tilda Svinton, koja je započela glumačku karijeru u Džarmanovim filmovima, Dejvid Hokni, kog je Džarman upoznao šezdesetih godina 20. veka i kostimografkinja Sendi Pauel – ona je na aukciji prodala odelo od ameriken platna koje je nosila u sezoni dodeljivanja nagrada, ukrašeno potpisima više od dvesta poznatih ličnosti, među njima i Eltona Džona i Hoakina Finiksa. Poznatim ličnostima pridružilo se i preko 8.000 pojedinaca i tako je prikupljeno više od četiri miliona dolara.
More...
Sasvim je izvesno da su novinar iz Grocke Milan Jovanović, kao i Dejan Pavlović, predsednik „Sloge“, sindikata zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, dobili vrlo konkretan odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta. Isto tako je izvesno i da mnogi koji su na bilo koji način zagrebali u rad ove vlasti mogu da očekuju sličan odgovor, koji obično usledi nakon ponoći, dok ljudi spavaju i ne slute da u tren oka mogu da se pretvore u buktinju sa svim onim što su godinama sticali i što je donedavno bio njihov dom. Takođe, mogu da budu uhapšeni, pritvoreni, isleđivani, kao novinarka Ana Lalić tokom vanrednog stanja, i to samo zbog toga što je opisala stanje u jednom od kliničkih centara, što se na kraju ispostavilo kao istina.
More...
Ako je čitalac pomislio da se u naslovu referira na opozicione stranke koje su odlučile da izađu na izbore a čiji svi članovi zajedno sa pristalicama mogu da se smeste u par autobusa, pogrešio je. Autobus iz naslova metafora je za nedoslednost i apsurd. Hoće se reći da su nedosledne i apsurdne sve one stranke koje su pre zaraze bile za bojkot, a posle zaraze rešile da izađu na izbore. Da objasnimo prvo autobus, pa onda i besmislenu odluku o izlasku na izbore.
More...
U romanu Izgubljeni svet Artura Konana Dojla, profesor Čelindžer predvodi grupu avanturista na putu po Južnoj Americi, gde nailaze na visoravan sa dinosaurusima. Manje poznati nastavak priče, Otrovni pojas, koji nije toliko uzbudljiv i to ne samo zbog razočaravajućeg odsustva dinosaurusa. Ovog puta, Čelindžer istu ekipu vodi u Saseks, gde im otkriva da će Zemlja proći kroz „otrovni pojas“ etra. Dok je ostatak čovečanstva osuđen na smrt, profesor je uveren da će oni preživeti ako se zabarikadiraju u budoar njegove žene sa zalihama kiseonika. Junaci će se, naravno, izvući i potom krenuti u melanholično tumaranje po svetu naizgled punom mrtvih – a onda se svi bude, srećom bez ikakvog sećanja na ono što se desilo.
More...
Poenta ovog teksta je da novi talas širenja zaraze hvata zalet, a da su i vlast i stanovništvo izabrali da na njega (ponovo) prekasno reaguju. Udeo zaraženih među testiranima na virus i u Srbiji i u Hrvatskoj prešao je 3 posto. Pre nedelju dana bio je bezmalo upola manji. Crna Gora je tu negde. U Bosni je bolje, pri čemu je u njoj vakcinisan tek svaki deseti odrasli stanovnik.
More...
Pandemija virusa korona dovela je do snažne podrške države privredi i građanima u zemljama širom sveta. Procenjuje se da je potrošeno skoro 14% globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) da bi se ublažile socio-ekonomske posledice krize. To je četiri puta veća pomoć u odnosu na podršku privredi koja je usledila nakon ekonomskog pada iz 2008. godine. Ni naša država nije zaostajala u ovom pogledu s obzirom na to da se sa poslednjim paketom pomoći podrška privredi i građanima približila iznosu od skoro 15% BDP-a. I dok međunarodne institucije poput MMF-a, Svetske banke i Evropske centralne banke upozoravaju države da pomoć ne povuku prerano, nameće se pitanje da li bi korona i takozvano „bacanje novca iz helikoptera“ mogli da napravi preokret u socioekonomskim politikama kakve poznajemo poslednje četiri decenije. To su, ukratko, politike smanjenja poreskih stopa na dohodak najbogatijih, sve strožiji uslovi za dobijanje socijalne pomoći koja se cilja ka najsiromašnijima, povlačenje države i prepuštanje privatnom sektoru mnogih oblasti, od obrazovanja i zdravstva do pružanja socijalnih usluga. Kroz izmene radnog zakonodavstva tržište rada je postalo fleksibilnije i to je uz slabljenje moći sindikata smanjilo zaštićenost radnog mesta.
More...
Kako sam više puta pisao (prvi put sredinom maja 2020) o neinformativnosti zvaničnog broja umrlih od zaraze virusom nisam iznenađen da je posle prebrojavanja broj za 2020. nešto više od tri puta veći. Slično se može očekivati i kada se budu prebrojali mrtvi u 2021. Nisam video objašnjenje zašto je ta razlika toliko velika. Pretpostavljam da je to zbog definicije uzroka smrti. Nisam video da je objavljeno kada se uzrok smrti pripisuje obolelosti od kovida 19, ali se ona možda može naći u sledećoj vesti i izjavama ministra zdravlja...
More...
Da sam na svom mestu, a uveren sam da još jesam, primio bih kinesku vakcinu u Domu zdravlja na Zvezdari. Kao što sam je i primio. Uočena su i neka borbena antitela nekoliko sedmica posle toga, odlučna da odbrane ovo što je još ostalo od prostora koji se brani.
More...
Poslednjih dana svedoci smo zaista jedinstvenih slika: hiljada državljana susednih zemalja koji putuju u Beograd da bi se vakcinisali protiv korona virusa, uključujući i strane privrednike koji na vakcinaciju dolaze po pozivu Privredne komore, pa i cele (uniformisane) posade aviona albanske aviokompanije. Vlasti nijedne druge zemlje, koliko je to meni poznato, nisu pozivale državljane susednih država do dođu na vakcinaciju kako su to činile vlasti Srbije. Mada je otvoreno pozivanje suseda počelo tek nedavno, u Srbiji je zapravo od samog početka tzv. masovne vakcinacije u januaru strancima bilo dozvoljeno, živeli oni u Srbiji ili ne, da vakcinu ovde prime.
More...
Uz laboratorijski nalaz i terapiju protiv Covid-19 ljubazna medicinska sestra mi poručuje: „Sretno“. Ništa drugo nije ostalo u Bosni osim da vjeruješ u sreću kako ćeš preživjeti ovu globalnu pošast jer su građani prepušteni sami sebi. Višedecenijska društvena zapuštenost došla je na najskuplji mogući način po svoje račune. Danas to plaćamo ljudskim životima. To je posljedica jednog kriminalnog, neodgovornog i oholog odnosa najviših funkcionera spram svoje ustavne i zakonske nadležnosti. BiH je deveta zemlja u svijetu po broju smrtnih slučajeva na 1.000 stanovnika. Naš prosjek je pet puta veći od svjetskog prosjeka. A grad Sarajevo je na toj listi na tragičnom prvom mjestu.
More...
