We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Pismo iz kovid bolnice Mladi, kojih je najviše, održavaju staru normalnost. Bliski susreti, doduše pod maskom, vizirom, slojevima plastičnih kesa na glavi, telu, stopalima, ali stare bučne radosti: Burek! I stari pozdravi: Vidimo se kod kolima.
More...
Od Vlade RS tražimo odgovornost, od kolega iz Kriznog štaba tražimo kolegijalnost, od građana tražimo solidarnost. Zahtevamo od Vlade Republike Srbije i Ministarstva zdravlja da nakon 15. decembra kada ističu trenutne mere koje su na snazi, donesu odluku o prevenciji daljeg prenošenja virusa u predstojećem periodu praznika tako što će doneti rigorozne mere na teritoriji cele zemlje, na vreme organizovati logistiku za sprovođenje tih mera, kao i sprovesti kampanju za edukaciju stanovništva, posebno mladih, o važnosti mera i suzdržavanju od uobičajenih aktivnosti u ovom periodu. Iskustveno, donete mere se slabo sprovode i poštuju pa je ovo trenutno imperativ ako želimo da sačuvamo živote ljudi, kao i sam zdravstveni sistem koji je pred pucanjem.
More...
Poslednji Trampov pokušaj da promeni rezultat izbora propao je na Vrhovnom sudu, premda ga je podržalo mnogo lokalnih političara i preko sto senatora Republikanske stranke. Sumirajući flopove koje je Tramp doživeo od izbora, neki su komentatori zaključili da je u poplavi oportunizma među trampovcima, a naročito senatorima, vladalo opšte beščašće, dok su pred napadima ludila društveni i državni red odbranili časni službenici. U tome su mnogi videli propuste ustavnog, zakonskog i upravnog sistema (bar u SAD), rupe u tekstovima koje izazivaju nejasnost u postupcima: to su one rupe koje podrazumevaju čast službenika i građana, i koje danas predstavljaju opasnost. Čast više nije osobina koja se ikada zahteva kao kvalifikacija ljudi u pomenutim oblastima (sem konkretne sudske presude ili tekuće kazne), ne ceni se i mnogo je manje zanimljiva za medije od suprotnog slučaja.
More...
Dva lekara – obojica van Beograda, centra epidemijske pažnje – pokazali su nam svima šta je ljudski i profesionalni integritet.
More...
Još nije poznato hoćemo li je dočekati. Što se nje tiče, ona stiže, nema sile koja bi mogla da zaustavi vreme. Već nas je pregazilo, ostavlja bore i na mladim licima i nastavlja sa svojim surovim poslom. U njegovoj ravnodušnosti jedna godina je samo sićušan broj, kosmički neznatan, zrnce peska u istoriji beskonačnog prostora.
More...
Između dva Uskrsa, hajde da se malo pozabavimo matematikom novozavetnog milosrđa. Računaćemo onako kako računa tekuća vlada pod Vučićevom šefovskom palicom. A primere ćemo uzeti iz Programa ekonomskih mera, to jest iz Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru. Juče je Mario Reljanović govorio o tome iz ugla radnika/zaposlenih, a sa popularnom referencom na neizbežnog Superhika.
More...
Epidemijska kriza je mnogo jednostavnija od finansijske, kako za razumevanje tako i za upravljanje. Zašto se onda greši? Uzmimo primer koji je, pretpostavljam, svima poznat. Čovek koji oboli od gripa ne odleži, recimo, tri dana već reši da bolest preleži na nogama, pa boluje više nedelja i rizikuje dugoročne zdravstvene posledice. Moguće je da ne može da odleži jer nema stalno zaposlenje i stoga naknadu za bolovanje ili ne želi da mu izmakne neka dobit (ne mora da bude novčana).
More...
Prosvetni radnici, ako je suditi prema glasinama iz vlade, nisu među prioritetnim grupama za vakcinaciju protiv virusa korone. Na vrhu liste prioriteta su lekari, policajci i vojnici. Sindikati nastavnika traže da njihovi članovi, pak, imaju status barem kao policajci i vojnici. Lekarima priznaju da su u okolnostima zaraze važniji i ugroženiji. Sve i ako je reč o zarazi i vakcini protiv nje, dakle sve i ako govorimo o golom životu, zaposleni u obrazovanju bi po svaku cenu morali da izbegavaju da sebe dovode u vezu ili se porede sa policijom i vojskom.
More...
Kada vam Krunoslav Capak kaže dobro jutro, možete biti sigurni da će jutro biti loše. Kada vam Krunoslav Capak kaže laku noć, možete biti sigurni da će noć biti teška. Mjesecima se već istina nije otrgnula iz usta vrhovnoga državnog epidemiologa. Radi se o zadivljujućem postignuću, jer da bi čovjek mogao svakoga dana javno nastupati – najčešće i više puta dnevno: od dobro jutro do laku noć – a pritom bez prestanka lagati, potrebna je snaga volje kakvu je riječima teško opisati. Osim, dakako, ako o njoj lažemo.
More...
Mnogi od nas su ove godine preživeli teške dane, bilo da smo pokušavali da radimo i školujemo decu od kuće, ili da smo brinuli kako da platimo račune jer smo ostali bez posla ili da smo, kao ja, sprovodili naučno istraživanje uporedo sa radom na klinici u borbi protiv kovida-19. Kao naučnica čvrsto verujem da će napredak nauke omogućiti izlaz iz ove pandemije. Ali sam se bojala da će zaustavljanje ovog virusa trajati predugo. Nikad mi nije bilo tako drago što sam pogrešila.
More...
Ključni podatak je zastrašujući: Slovenija je žalosni svetski prvak, sa proporcionalno najvećim brojem umrlih od korona virusa. Dosada smo videli najrazličitije posledice raznih državnih pristupa epidemiji: od uspešnih ostrvskih, na Novom Zelandu i Tajvanu, do sprovođenja „prirodnog“ puta, sa krahom u Engleskoj i Švedskoj, uz grozotu guste naseljenosti u Belgiji, užas odsustva opšte zdravstvene zaštite u SAD, državno junačenje u Rusiji, prednosti i slabosti totalitarizma u Kini, trijumf nauke oličen u paru iz druge generacije turskih došljaka u Nemačkoj, koji je smislio novi tip vakcine… I ništa od toga ne može objasniti ovo što se dešava u Sloveniji, sem jednog uzroka, koji se, uz druge i u različitim dozama, pojavljivao u svim pomenutim državama: politička i upravno-administrativna nesposobnost vlade.
More...
Ne znam šta je sinoć vlastodržac govorio na svom ličnom servisu. Ne mogu to da gledam, mada bih možda morao da prisilim sebe da izgubim još dva sata nepovratnog vremena. Znam da nije mogao niti umeo da kaže ništa novo. Moj posao jeste da vidim i odvratne prizore. Ali ne može se tako u beskraj, jednoga dana bi moralo da prestane. Marčelo lepo reče da bi bilo bolje da imamo kratak fitilj. Bilo bi. Da nam je fitilj takav, ko zna pred kim bi sinoć govorio i odgovarao praznoslovac koji ne prestaje sa svojom zaumnom tiradom. Pred sudijom Majićem, recimo.
More...
Klinički centar Niš ne može da objavi podatke o broju zaraženih i umrlih jer se „traženi dokumenti nalaze u crvenoj zoni i zbog kontaminiranosti nisu dostupni upravi“, niško javno pogrebno preduzeće „ne poseduje evidenciju“ o broju sahranjenih koji su preminuli od korona virusa, preduzeće Jura nije bilo epidemiološko žarište… Govori novinarka Danasa Zorica Miladinović, razgovor vodi Svetlana Lukić.
More...
Posebno pitanje u našoj zemlji je gde se preseca linija „naših“ i „njihovih“, gde se provlači linija polarizacije. O tome se već raspravljalo (na primer Miloš Janković, Srđan Milošević, Adriana Zaharijević). Ako ima dosta ljudi iza te linije i s jedne i s druge strane, onda se primenjuje kriterijum koji je naveo Vladimir Gligorov: ako se radi o glasačima različitih političkih opredeljenja, pa se na izborima dobijaju tesne pobede, to nije polarizacija nego normalna situacija. Kod nas to nije slučaj. Ovde se radi o sukobu koji je toliko dubok da je dotakao demonsko zlo koje je napalo naše društvo i za koje još uvek nema leka.
More...
Moja mama je nazvala mog dida na Šoltu da pita da kako je i da šta ima novo. Moj dida je njoj rekao: „Kako ću bit, jebate, u teškom san kurcu od cile ove situacije!“ Mama je njemu rekla: „Dobro, čako, pa svima nan je sad malo grubo, moraš se strpit…“ Dida je rekao: „Šta ću se strpit, ženska glavo! Pa sve živo je zatvoreno! Ne radi Bepova konoba, ne radi Špirov kafić, nemaš nigdi poć za ubit dosadu… Nisan ima drugog izbora nego dovest kurve doma i malo se zabavit!“ Mama je cijuknila: „Čako?! Šta to govoriš?!“ Dida je rekao: „Govorin da san šteknijo televiziju i da gledan prenos sjednice vlade!“ Mama je rekla: „A to…“ Dida je rekao: „Bez brige! Stavija san i masku i goldun!“
More...
Prošle nedelje, dok je još moglo da izgleda da za druge teme ima prostora u javnosti, u skupštini i na srodnim mestima raspravljalo se o tome da li je Srbija podeljeno društvo. Čuli smo, ponovo, ista mišljenja raznih ljudi koja se daju sažeti u rečenici: Srbija nije podeljeno društvo – postoji tiha većina koja pokušava da sopstvenim sredstvima, kako zna i ume, marljivo pregura dan i načini nešto od svog života, i moćna ali malobrojna elita koja pokušava da poseje seme mržnje, seme podela. Zanimljiv je tajming za takve procene, zanimljivo je i ko ih plasira, a važno je i zbog čega – baš sada.
More...
Puna tri sata se niotkuda nisam javio, narode moj, i evo mene pred vama da me vidite i da vam kažem: ja preduzimam mere. Preduzimam ih, ali šta ću kad mi se opiru. Ništa mi se osim mera ne opire, preduzeću mere i protiv njih. Narod u Srbiji masovno umire, ja iskreno žalim zbog toga, ali se i radujem. Moglo je da ih bude mnogo više. Radujem se, jer je smrt spasenje, a ozarim se kad vidim da ima i preživelih.
More...
U Predragu Konu živi revnosni policajac koji se uporno pojavljuje u određenim okolnostima epidemijske drame. Izgleda kao da je nekim aktom ili usmenom naredbom postavljen za dežurnog paničara, koji najavljuje najgore mere.
More...
Ranije ovog meseca jedna prijateljica me je pozvala na krovni piknik blizu južnog kraja Menhetna. Spektakularan zalazak sunca smenilo je svetlucanje ostrva po noći, viđenog s velike visine: prazni stakleni soliteri sa uvek upaljenim svetlima izgledaju kao lutkina kuća kroz koju se sve vidi; automobilska svetla se stapaju i pretvaraju avenije koje ide ka severu u crvene trake, a one koje idu ka jugu u bele. „Svaki dan je Božić“, rekla je moja prijateljica. Pominjanje decembra i oštar vetar podsetili su me da ističe naše vreme druženja na otvorenom u relativnoj udobnosti. Najavljuje se duga, tamna zima u našem gradu. Na tren sam se osetila kao u detinjstvu, u Sovjetskom Savezu. Svakog septembra, posle leta provedenog van Moskve, slušala sam beskonačne razgovore o početku nove, uzbudljive školske godine, ali pred sobom sam videla samo duge mesece hladnoće, mraka i usamljenosti. Vraćanje u grad bilo je suprotno vraćanju redovnim aktivnostima – umesto toga, život je ponovo bio sveden na golo preživljavanje. Ovog septembra u Njujorku, usred neprestanog razgovora, doduše drukčijeg, o povratku u školu, osetila sam stari, poznati strah. Ali sad je gore nego kad sam bila dete zato što sad znam da ne bi moralo biti tako.
More...
