We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Every attempt, even the most indirect, to set up camps of whatever ideological orientation–in the name of so-called historical necessity, class struggle, racial cleansing, the new man, and so on–will discredit every work and every writer, at once, forever, and unmercifully. I dare say that in the near future, if everything doesn’t go to hell first, the responsibility of the writer will be measured foremost in relation to his position toward the reality of the camps. Each and every one equally.
More...
Svaki pokušaj, makar i najzaobilazniji, makar i u zametku, bilo kakvog ideološkog opravdanja tog fenomena – logorâ – u ime takozvane “istorijske nužnosti”, “klasne borbe”, “rasne čistote”, “novog čoveka” i slično, diskreditovaće svako delo, svakog pisca, jednom zauvek i nemilosrdno. Usuđujem se reći da će u skoroj budućnosti, ako sve ne ode do đavola, odgovornost pisca biti odmeravana u prvom redu u odnosu na njegov stav prema stvarnosti logora. Jednih i drugih, podjednako.
More...
Скерлић оперисан“, пролетео je глас Београдом. Одјурио сам у санаторијум Врачар (доцније Трауматолошка, na онда Уролошка клиника београдског Медицинског универзитета). Липе су већ мирисале око лепе зграде. Унутра, у једној пространој соби, у постељи лежи Скерлић, блед, немоћан, али још светлијих очију него што су обично. Крај његове постеље његова верна Клара, брижна али храбра. Ни лекара ни болничара. Мислио сам: добар знак, није више потребна нега болеснику који је на путу оздрављења. Скерлић је још под дејством анестезије, али свестан, оптимист као увек. Има потребу да често испљува шлајм. Подносим му суд („бубрег"). Скерлић- ка подвлачи да је то поред њега његов одани г. Арнаутовић. „Il est aimable" су јасне Скерлићеве последње речи које ми је упутио.
More...
Разматрање питања колико смо присутни у Италији, односно колико je интересовање Италијана за нашу културу, захтева да се увиде неколике чињенице. У том смислу потребно је пре свега да узмемо у обзир универзитетске центре као референцијалне тачке: од 90 италијанских универзитета, око 38 поседује бар једну славистичку катедру, а на око десет универзитета постоји сербокроатистика.
More...
Језик има неку своју посебну осетљивост: на лаж, као лакмус, поцрвени или поплави, истину лако носи, у комедији се смешка, смеје или подсмева, у трагедији може да проплаче или, пак, да нађе своју катарзу, неко озарење с ону страну онога што се саопштава, говори или збива. Стога се можда лажи и истине, комедије и трагедије једног времена нигде не огледају тако бистро и дубоко као у вербалном уметничком исказу: нема лирике која би могла изнети лажно треперење људског срца; нема те рефлексивне форме која би могла живети од обмана; еп и роман ће лакше изневерити пишчеву намеру него слагати; драма не може живети од сукоба који не постоје.
More...
În studiul de față, încercăm să abordăm, dintr-o perspectivă multiplă (studii de gen, teologie și filozofie), relația dintre om și Dumnezeu privit ca Sf. Treime, având în vedere aspectul feminin al Duhului Sfânt, cât și o simbolistică complexă a parabolei escatologice a „nunții în cer”, singurul eveniment sacro-cosmic fericit din Cartea Apocalipsei. De obicei, se preferă a se evita studiile asupra laturii feminine a Duhului Sfânt, pentru abordările clasice, comode, care asimilează pe Dumnezeu cu Patriarhul, Conducătorul Suprem, negându-i orice relaționare cu natura feminină și, în consecință, producând și justificând o relaționare antagonistă, discriminatorie la adresa femeii, aplicată timp de milenii în istoria umană. Or, studierea mesajelor hristice referitoare la statutul femeii, la sensul ei profund dar și studierea ipostazelor Femeii în perspectiva Sublimată, Supremă (Femeia Încoronată, Femeia Învestmântată cu Soarele, Născătoarea de Dumnezeu-Teotokos, Împărăteasa Luminii sau ipostaza feminină a Duhului Sfânt în întruparea Desăvârșitorului, care urmează primei Veniri hristice) relevă o sacralizare a femeii din punct de vedere cosmico-divin, care produce, desigur, consecințe în relațiile de gen, în însăși istoria umană, statutul femeii lăsându-se re-descoperit, în pragul sec. XXI, într-o nouă paradigmă. Este vorba de una post-patriarhală, holistică, atotintegratoare, o paradigmă a „nunții cerești” (eveniment cosmico-sacru fundamental, inclusiv ca și simbolistică de gen), necesară pentru a reconstrui lumea sec. XXI, o paradigmă care se opune celei a ierarhiei, a dualismului în relațiile de gen („istoria-șarpe”).
More...
Drevnom istočnjačkom mudracu i zapadnom mikrofizičaru današnjice1 zajedničko je uvjerenje o strukturi stvarnosti Svijeta kao jedinstvenoj nedjeljivoj cjelini. To moderno, zapadno otkriće jedinstva Univerzuma (o kome mistici Istoka govore oduvijek), figurira danas kao "jedno od najznačajnijih otkrovenja savremene fizike". Brojnim komparativnim nalazima te vrste ("istraživanje paralela između savremene fizike i istočnjačkog misticizma"; "most između materije i uma"), znanstveno je adaktirana tradicionalna zapadna sumnja u pogledu realnih dometa istočnjačkog shvaćanja Svijeta i Čovjeka kao konstitutivnog elementa tog Svijeta.
More...
Kakav savršeno jezgrovit iskaz! Cigle četiri riječi bljeskovito razjašnjavaju šta je korijen pojave koja presudno oblikuje savremeni svijet. Rekordno kratka rečenica objelodanjuje materijalnu osnovu svih aktuelnih globalizacija – napredak komunikacijskih tehnologija.
More...
Blockchain technologies have been an emerging sphere, engulfing a plethora of fields by their simplicity and functionality, yet to what extent these features will be applicable is uncertain. This research article will tackle the employability of the basic structural nature of blockchain technologies under the new European Union data protection regime. In particular it will breifly examine the three main points of conflict between blockchain technologies and the newly enacted European Union data protection policy: the right to be forgotten, data minimization and privacy by design.
More...
Jednom sam se probudila pre sna na Baliju, u najmnogoljudnijoj muslimanskoj zemlji na svetu. Još jednom sam vremenu dala vremena, a prostoru prostora. Sve to je u ime odmora jer ako pešačim, pešačim zbog pešačenja, ako mislim mislim zbog mišljenja, ako putujem putujem zbog sunca, prirode, vode, slobode i, naravno, zbog putovanja. Priroda je ovde dar bogova u beskrajnom zelenilu ovog ostrva. Lepo je sve videti i svuda biti ali je bezmalo obavezno i ne propustiti lepotu na ovom ostrvu, na kome sad slažem ova slova okružena hindusima, palmama i kokosima.
More...
Sve je počelo kad sam 2012. godine bio gost Međunarodnog pjesničkog festivala u Qinghaju, kineskoj pokrajini, kojeg je direktor izvrsni pjesnik i kulturni djelatnik, Jidi Majija. Evo što o tom festivalu kaže sam Majia: “Od nastanka 2007. jedini bijenalni festival namijenjen poeziji u Kini, i jedini kulturni događaj ne obali Jezera Qinghai, najsvjetliji nakit u kruni Qinghai- Tibetanskog Platoa, taj je Festival doveo na ova brda najbolje pjesnike i pozicirao se u tom umjetničkom obliku u cijelom svijetu.”
More...
Četvrtak je, jedan sasvim običan radni četvrtak. Dan koji, kao i svi drugi radni dani, završava truckanjem u gradskom autobusu. Kad dođem kući, na dnevnom redu su večera i čaša vina, a poslije kratkog odmora ide televizija i surf po internetu, naravno, uz već obavezni snapchat, koji nadoknađuje odlazak među ljude i nalaženje u drugim, a ne samo virtuelnim prostorima. I taman da, ispunjena lako depresivnim raspoloženjem, zaključim da je otrcana marksistička šema o tri osmice više nego aktuelna, kao uostalom i Kirkegordova opaska o dosadi kao izvoru svega trulog u našem životu, kad evo ga, stiže sms. Imam višak kartu za Rufusa Gifforda. Pokupiću te oko pola šest. Budi spremna. Pozdrav, Maja.
More...
Usred planina herojske Bosne, koja je više od svih jugoslovenskih republika izgubila ljudi u ratu i više od svih stradala od rata, u tihom naselju, gdje se niko nikuda ne žuri, gdje se život poslIJe bitaka, potoka krvi, stradanja i suza, jednom i zauvek uskladio, stoji džamija s bijelim minaretom.
More...
Ево и мене у најважнијем здању средишње београдске улице, што, кад је о улици реч, буди много више сећања него планова за бу дућност. Кроз Кнез-Михаилову сам први пут прошао 1949. као, неће те ми веровати, начелник Пионирског одреда. Био сам ђак првог ра зреда ондашње гимназије, у Пожешкој улици на Бановом брду па ме је, као начелника, допала дужност да своје другаре одведем у Зооло шки врт. У повратку, свратили смо у пионирски ресторан, који се на лазио на углу данашње улице Краља Петра. У њему се, за мале паре, могла добити шоља топлог млека и златаста кајзерица величине дечје песнице. Епитет „пионирски“ није био толико у вези с политичким, колико с економским разлозима: млека и хлепчића није било довољно за све грађане престонице, па је управа града издвојила нека места за децу и ђаке да могу штогод презалогајити према свом узрасту. Касни је, кад се снабдевање основним намирницама побољшало, пионирски ресторани су преименовани у млечне. Овај, у нашој улици, добио је назив „Снежана“.
More...
Уважени господине председниче САНУ, господо потпредседници и генерални секретару, поштоване даме и господо, драге колеге... Превелика ми је част што сам се удостојио чланства у САНУ и сада пред Вама држим ово предавање. Захваљујем члановима Академије који су моју кандидатуру на изборима подржали, а посебно писцима и филолозима академицима, с којима више година сарађујем. Сада је моjа обавеза да образложим тему овог предавања „Белоруско-српски односи као научни проблем“ и да изложим своjе гледиште. Али дозволите да пре тога објасним какви смо ми, Белоруси и да посведочим да смо браћа. Белоруса има приближно 10 милиона (слично као Срба и Црногораца), а ван граница Белорусије живи око два милиона Белоруса, у расејању преко два милиона, а и број становника наше престонице, коју су непријатељи рушили до темеља, сада се ближи цифри од два милиона, опет слично Београду.
More...