Nikad nam ne uspeva da govorimo o onome što volimo
Pre nekoliko nedelja načinio sam kratko putovanje u Italiju. Uveče, na milanskoj stanici, bilo je hladno, maglovito, zagađeno. Odlazio je neki voz; na svakom vagonu žuti natpis sadržavao je reči: »Milano- Lecce«. Sanjario sam tada: sesti u taj voz, putovati čitavu noć i naći se ujutro u svetlu, blagosti, miru krajnjega grada. To je bar ono što sam zamišljao i malo je važno šta je stvarno Lecce koje ne poznajem. Parodirajući Stendala, mogao bih da uzviknem: »Videću, dakle, tu lepu Italiju! Kako sam još lud u mojim godinama!« Jer lepa Italija uvek je dalje, drugde.
More...