We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
A filozófusoknak, akár a könyveknek, megvan a saját sorsuk. Az epheszoszi Hé- rakleitoszt, így beszélik, nem kedvelték a polgártársai. Gõgösnek, sõt, ami lehet, hogy egy filozófus számára már-már dicséret, mindenkinél gõgösebbnek tartották. Ezen túl embergyûlölõnek, s hozzá még homályos beszédûnek is (ainiktész), aki csupa olyasmirõl fecseg, amit õk nem értenek.
More...
A cím abszurdumnak tûnhet, mert azt sokan tudják Aradról, hogy a 13 vértanú városa, a magyar Golgota, ahogy Kossuth Lajos nevezte, de nem szokás a mûvelõ- dési élet egyik központjának tekinteni. A magyar színjátszással és azon belül az operajátszással meg fõként nem kapcsolják össze, hisz napjainkban a színházi szakembereken kívül már csak kevesen tudják, hogy színpadán 1818 júniusától 1948 nyaráig – kisebb-nagyobb megszakí- tásokkal – folyamatosan volt magyar nyelvû színjátszás (kivéve a bécsi döntést követõ esztendõket 1940-tõl 1945-ig). A közel 130 év alatt Arad nemegyszer a magyar színészet egyik fellegvára volt. Az operajátszást illetõen is van néhány jelentõs mozzanat, hiszen a 19. század kö- zepétõl az 1930-as évek elejéig operát is játszottak az itt megforduló vagy ide szerzõdött magyar társulatok. Színháztörté- neti jelentõségû, hogy itt adtak vidéken elõször Wagner-operát magyarul.
More...
Filep Bálint: A nagyvárosok az európai és a magyar területi politikában. Publikon Kiadó, Pécs–Győr, 2014
More...
Janez Vodičar: NEKOLIKO POLAZNIH TAČAKA ZA SOLIDARNOST U MOM SVETU Primož Repar: SLIKE GLOBALIZACIJE I RASPOLOŽENJE SOLIDARNOSTI
More...
Autor tekstu źródłowego: Stanisław Kutrzeba. Wybór i oprac.: Dominika Jagielska
More...
Uz historiografiju i književnu historiju i u mediju drugih znanstvenih disciplina socijalna i politička misao pronalazi prostor svoje objektivacije. U takve discipline, unutar kojih se politička misao pojavljuje u svom mimikrijskom obliku, uvrštavamo historijsku geografiju, etnologiju, etničku psihologiju i antropogeografiju. U paradigmatičnom smislu razvija ove discipline u bosanskohercegovačkom kontekstu, i to u doba austrougarske vladavine u Bosni, i Jefto Dedijer. Bitne dimenzije njegovog političkog mišljenja formulirane su i publicirane unutar ovih disciplina. Razumljivo, ovdje nije riječ o monografskoj elaboraciji njegove misli. Naprotiv, interpretacije koje slijede odnose se na nekoliko njegovih, za našu tematsku preokupaciju i u našem metodskom diskursu, relevatnih ali paradigmatičnih rukopisa.
More...
Ja ni danas ne bih imao šta dodati onom što sam nedavno napisao u jednom svom reagovanju, objavljenom u jednom dnevnom listu. Zato mi dozvolite da isto ovdje pročitam: Povodom teksta "Pravo na ime stvar je konvencije i temeljnih ljudskih prava", objavljenom u listu Publika od 29. januara, s obzirom da sam pomenut, javljam se s posebnim poštovanjem prema akademiku dr Šerbu Rastoderu.
More...
Sve ono u čemu je socijalistiička revolucija u Jugoslaviji bila i ostala svoja i samosvojna steklo se 1 lizrazilo u samoupravnom putu kojdm jugoslovenska zajednica ide i razvija se već tri decenije, putu koji je od samih početaka neodvojivo vezan za inicijative, zamisli i čitavo stvaralačko delo Josipa Broza Tila. U korenima samoupravme opredeljenosit jugoslovenskog društva postoji ne samo nagahnutost izvomim marksističkim idejama 0 oslobođenju rada i čoveka i me samo otpor ovovekovnim snagama pritiska i vladanja ljudima li narodima. U temeljima samoupravnog usmerenja je i objektivna potreba da se nađu pravi odgovori na otvorena pitanja koja je istorija stavila pred narode narodnosti Jugoslavije i, istovremeno, dublji odgovori i alternative za protivrečna kretanja i krize savremenog sveta, da se nadmaše i prevaziđu tekovine i vrednosti starog reda stvari.
More...
Ponad Mostara, nedaleko od Goranaca, na Bilima, gradi se veliki kompleks, “Groblje mira” za sve hrvatske žrtve Drugog svjetskoga rata i poraća u Bosni i Hercegovini. Idejni začetnici, voditelji i graditelji ovog megaprojekta su Odjel za Drugi svjetski i Domovinski rat Čovićeva HNSa koji vodi Ilija Vrljić i Vicepostulatura postupka mučeništva Fra Leo Petrović i 65 subraćekojom upravlja fra MiljenkoMića Stojić. Planira se da to bude najveće groblje u Europi, s ni manje ni više nego 50.000 križeva. Završeni su široki pristupni putovi, blagoslovljena je crkvica, izgrađena kosturnica. Odgovorni tvrde kako će dinamika daljnje gradnje, posebno podizanje križeva, ovisiti od financija i od rodbine, jer će, kako prenose neki mediji, trebati kupiti “grobno” mjesto, odnosno križ na kojem će stajati ime njihove žrtve.
More...
Moja je namjera da istražim jednu ovovremenu pojavu koju sam imenovao „etnizacijom socijalnog“ ili „etnizacijom politike“. Pod ovim se razumijeva da se na unutrašnjoj politici i politici vođenja rata pojedinih postkomunističkih država - ali ne samo njih – može očitati pod kojim uvjetima i kako se razvija fašistička ideologija i realpolitika, onakve kakve ih poznajemo iz historije italijanskog fašizma i njemačkog nacionalsocijalizma. Ja ću govoriti samo o režimu Slobodana Miloševića u Srbiji, odnosno, u ostatku Jugoslavije - Srbiji i Crnoj Gori - premda i onaj u Hrvatskoj pod vođstvom generala Franje Tuđmana ukazuje na analogan razvoj. Predstavljanje dva različita historijska toka bi bilo previše za jedno večernje izlaganje.
More...
Ovaj članak tiče se kritike Pokreta za demokraciju u Evropi koja dolazi s lijevoga krila, tvrdeći kako DiEM25* teži pogrešnom cilju (demokratizirati Evropu) pogrešnom strategijom (fokusiranja na europsku, a ne nacionalnu razinu). Iako se ovaj odgovor obraća lijevim pristalicama Lexit-a (strategije koja poziva na referendum u korist napuštanja Evrope u stilu Brexit-a), vrijedi i za pitanja koja se često postavljaju untar drugih političkih tradicija koje DiEM25 nastoji ujediniti u borbi za demokratizaciju Evrope; autentične liberale, ekologe, feministice, članove piratskih stranaka, aktiviste koji se ne žele utopiti u postojeće partije, pa čak i napredne konzervativce.
More...
The fortress Kličevac has been the mistery for a very long time, as well as the county Trebotić where it was situated. Unlike the town that has not been mentioned in the medieval sources until today, Trebotić appeared conitnuously in different charts from 1326 to 1426. Based on these, however, it was not possible to even close determine the place and territory that belonged to the county Trebotić, and as follows not even the locality of fortress Kličevac that has been mentioned in the sources since the 15th century.
More...
Zdravko Tolimir is one of the fve high-raniking offers of the Army of Republic of Srpska who were today convicted before the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY) for the crime of genocide against Muslims (Bosniaks) in Srebrenica in 1995.
More...
