We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Док су несносне августовске врућине топиле београдски асфалт, тихо и нечујно напустила нас је професорка Јелена Даниловић, зашaвши у девету деценију свога живота. На достојанственој сахрани на Новом гробљу у Београду окупили су се они до којих је та тужна вест успела некако да доспе. Међутим, многи њени поштоваоци, пријатељи и колеге за њену смрт сазнали су тек када су се с отпочињањем школске године опет отворила врата њене друге куће, Правног факултета у Београду.
More...
Уважене колеге и драги пријатељи, Са осећањем дубоке жалости желим да вас обавестим да наша колегиница Јелена Даниловић од месеца августа више није са нама. Професорка Даниловић била је ученик Макса Казера. Читав живот и сву своју енергију посветила је изучавању римског права и својим студентима. Била је редовни професор Правног факултета у Београду, али је наставу римског права држала и у Подгорици (Црна Гора) и на нашем факултету у Новом Саду.
More...
In diesem Jahr jährt sich zum zehnten Mal der Todestag des früh und plötzlich verstorbenen Archäologen und Humanisten Borivoj Čović, Mietglied der Bosnisch-herzegowinischen Akademie der Wissenschaften und Künste und des Zentrum für Balkanoforschungen. Der am 24. 10. 1927 in Sarajevo geborene Borivoj Čović starb in der Nacht vom 10. zum 11. Juni 1995 während des Krieges in der belagerten Stadt Bihać. Infolge der Kriegswirren waren die Akademie und das Zentrum für Balkanologische Forschungen leider nicht in der Lage eine würdige Trauerfeier zu veranstalten. Aus diesem Anlass erinnern sich die Redaktionsmitglieder mit diesem Text an ihren hoch geachteten Herausgeber und widmen ihm diese Ausgabe von Godišnjak.
More...
Četvrtog aprila 2002. godine u 82. godini života umro je Milutin Garašanin, univerzitetski profesor i akademik, naučnik i arheolog svjetskog glasa. Smrt ga je odnijela upravo u momentu dok je spremao polog za prošli broj našeg Godišnjaka koji je bio posvećen njegovom dugogodišnjem prijatelju i kolegi Alojzu Bencu. Taj prilog nažalost nije uspio da završi, no za sobom je ostavio veliko djelo i neizbrisive tragove u evropskoj praistorijskoj nauci. Obimni opus Milutina Garašanina u podjednakoj mjeri obuhvata istraživačku djelatnost, organizaciju naučnog rada i široku prosvjetno-podagošku aktivnost.
More...
Ne pripadam generaciji studenata arheologije iz vremena istaknutog arheologa, znanstvenika prof, dr Mate Suića, člana dviju akademija. Hrvatske i Bosne i Hercegovine (1981.), danas već poznatiji arheologa, sveučilišnih profesora, koji u najboljem svjetlu govore o svom profesoru eruditi, polihistoru i pedagogu.
More...
Protekle godine navršila se deseta obljetnica smrti Duje Rendića- Miočevića, akademika, sveučilišnog profesora i redovitog člana našeg Centra za balkanološka ispitivanja. To je prilika da se sjetimo njegovog životnog puta i obimnog znanstvenog rada. Duje Rendić-Miočević mnro je 30. travnja 1993. godine, tjedan dana uoči svog imendana sv. Dujma, zaštitnika grada Splita, kojega je pokojnik i nakon napuštanja 1954. godine, imenovanjem za izvanrednog profesora na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, slavio najradije u rodnom Splitu u krugu svoje obitelji. Us vrijeme, kada je preminuo u Zagrebu Duje Rendić-Miočević, jedan od čelnika FLn/atske akademije znanosti i umjetnosti, bio je i član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Sahranjen je u Splitu. Zbog ratnog vihora, koji je tada vladao u Sarajevu i na prostorima Bosne i Hercegovine, Predsjedništvo Akademije nauka BiH i njezin Centar za balkanološka ispitivanja nisu bili u stanju niti organizirati komemoraciju, a niti napisati “In memoriam” kao dužno sjećanje na svog člana, velikog arheologa.
More...
Razgledanje nečije privatne biblioteke može nam mnogo reći o njenom vlasniku, čak iako osobu ne poznajemo ili je nikad nismo ni vidjeli. Godinama prikupljana kolekcija pruža nam podatke o polju istraživanja i interesovanja, o odnosu prema knjizi, o poznavanju stranih jezika, čak i o prijateljstvima i poznanstvima o kojima svjedoče posvete u knjigama. Kad se tome pridodaju bilješke napravljene pri čitanju ili zametnute ceduljice i pisma koje otkrivaju djeliće nečije privatnosti, onda s pravom možemo reći da iz ovih podataka otkrivamo mnogo više od bibliofilskih sklonosti ponosnog vlasnika. Već površni pogled na privatnu biblioteku Marian Wenzel dovoljan je da se prepozna njeno osnovno zanimanje historičarke umjetnosti, ali i stekne uvid u široku naobrazbu, svestranost, interesovanja i hobije.
More...
Dr. Zdravko Marić napustio nas je iznenada, onda kada je, i pored bolesti koja ga je godinama mučila, još uvijek s puno poleta pripremao nekoliko većih naučnih radova kao aktivan član Centra za balkanološka ispitivanja Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Kao glavni i odgovorni urednik, poslije rata pokrenuo je izdavanje Godišnjaka CBI za 1992-1997. godinu i nastavio sa radom u uredništvu. Kao izvanredan profesor predavao je na obnovljenom postdiplomskom studiju “Ilirologija” pri Katedri za historiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Naši budući mladi stručnjaci prahistoričari izgubili su još jednog velikog učitelja, arheologa stručnjaka i naučnika od koga su mogli mnogo naučiti i imati svesrdnu pomoć za dalji razvoj u struci.
More...
Naš dragi prijatelj i kolega Mario Jurišić, voditelj Odjela za podvodnu arheologiju Hrvatskog restauratorskog zavoda, zauvijek nas je napustio 09. rujna 2007. godine nakon teške bolesti. Arheološka struka, poglavito podvodna arheologija, izgubila je cijenjena stručnjaka, a oni koji su imali priliku s njime raditi i surađivati, izgubili su plemenita čovjeka i iskrena prijatelja.plemenita čovjeka i iskrena prijatelja.Dr. sc. Mario Jurišić rođen je 16. listopada 1956. uZagrebu, gdje je pohađao i osnovnu školu i IV gimnaziju.Maturirao je 1975. godine, kada upisuje studij arheologijekao jednopredmetnu grupu na Filozofskom fakultetuSveučilišta u Zagrebu, gdje je i diplomirao 1980. godine.
More...
Prvog dana mjeseca svibnja zauvijek nas je napustila poštovana i draga kolegica Ružica Drechsler Bižić, umirovljena muzejska savjetnica i dugogodišnja voditeljica Pretpovijesnog odjela Arheološkog muzeja u Zagrebu. Svim djelatnicima Muzeja, poglavito onima koji su tijekom mnogih godina imali sreću s njom raditi i dijeliti brigu, ali i istinsku sreću pri arheološkim istraživanjima Like koju je neizmjerno voljela ostati će u trajnom sjećanju.
More...
Samo nekoliko dana prije svog 73. rođendana iznenada je u Bihaću preminula dr. Branka Raunig, arheolog Muzeja Pounja u penziji i jedna od posljednjih iz generacije velikih bosanskohercegovačkih arheologa 20. stoljeća koji su dali značajan doprinos razvoju arheološke nauke naše zemlje i njenog šireg okruženja.
More...
U Sarajevu je nakon kratke bolesti 1. 08. 2008. godine, preminuo prof. dr. sci. Veljko Paškvalin, ugledni član kolektiva Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, naučni savjetnik, dugogodišnji šef antičkog odsjeka i načelnik Odjeljenja za arheologiju. Dr. sci. Veljko Paškvalin rođen je 1926. godine u Betini na otoku Murteru, Republika Hrvatska. Nakon gimnazije, studirao je šest semestara filozofiju i teologiju u Đakovu, koju napušta i prelazi na studiji arheologije.
More...
U Dubrovniku 24. decembra 2010. godine tragično je izgubio život dr. Zdenko Žeravica, naš dragi kolega i prijatelj. Kao dugogodišnji i uvaženi član kolektiva Republičkog zavoda za zaštitu kulturnoistorijske i prirodne baštine u Sarajevu i višegodišnji djelatnik Muzeja Bosanske krajine u Banjaluci, dao je dragocijeni doprinos bosanskohercegovačkoj arheološkoj nauci, i zato mu dugujemo veliku zahvalnost. Zdenko Žeravica rođen je 7. juna 1945. godine u Trebinju, gdje je završio osnovnu i srednju školu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1969. na Odsjeku za arheologiju, a potom i na istoj katedri magistrirao 1973. godine.
More...