СЛОБОДAН ВИТAНОВИЋ (1928-2007)
Слободан Витановић рођен je у Београду 1928. године. Приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. тешко je рањен и изгубио je вид, али је успешно наставио школовање.
More...We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Слободан Витановић рођен je у Београду 1928. године. Приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. тешко je рањен и изгубио je вид, али је успешно наставио школовање.
More...
18. Maja 2007. године напустио нас je један од највећих светских слависта. Још увек не могу да заборавим мој први сусрет с професором Миливојем Јовановићем. Моја генерација је имала ту срећу да на трећој години студија слуша предавања код тада већ пензионисаног професора. Ми смо свакако били последња генерација којој је он држао предавања из руске књижевности. Наша срећа је била утолико већа што је професор Јовановић баш за ту прилику одлучио да направи изузетак и да нам не предаје по утврђеном програму; за нас је први и последњи пут говорио о развоју руске књижевности, почев од Слова o Игоревом походу па све до савремене књижевности.
More...
Пре близу пола века, када су студенти београдске Групе за општу књижевност са теоријом књижевности отпутовали у посету Групи за компаративну књижевност у Загребу, био сам као асистент додељен екскурзији за пратиоца. Не сећам се првог тамошњег сусрета са младим Светозаром Петровићем (тек се био вратио са одслужења војног рока), али добро памтим да ме је он уочи повратка у Београд испраћао и да смо уз разговор дуго кружили око једне ронделе на Јелачићевом тргу.
More...
И онима који нису ближе познавали Александра Тишму јасно je да он није био човек церемоније и да му je мучно падало све што наликује на пуку друштвену конвенцију и на куртоазно опхођење. Таквим људима тешко је исказати поштовање, чак и кад је најискреније изречено, и најтачније одмерено, чак и кад нема особе која ће вас нервозно или озлојеђено прекинути усред реченице. Јасно је, стога, да је реч опроштаја од таквих људи потребнија нама, који привремено остајемо на овом свету, него што би ти људи на одласку, макар и у скривеним примислима, пожелели о себи нешто да чују.
More...
Опраштамо ce од једног од највећих савремених прозних писаца српскога језика. Пардон, опраштамо ce од једног од највећих писаца језика што га је Ллександар Тишма, као и Данило Киш, сматрао српско-хрватским — Србима и Хрватима упркос. Ризикујући неизбјежна поједностављења, мораћемо свести његову прозу на неколико архетипова. Он је причао вјечну причу о љубавницима који се чежњиво траже, а онда се међусобно разарају. Он је причао вјечну причу о чежњи за недостижним, а када би се то недостижно каквим чудом достигло, претварало би се у варку и трен и постајало незадрживо.
More...
Поштовани чланови породице Миле Стојнић. Драге колегинице и колеге. Лксиоматски белодана логика живота сведочи нам да је човеково трајање само почетно бесконачно, а у крајњем пак случају — коначно. Узалудни су вапаји које је Исак Бабељ преписао са једног стародавног надгробног споменика: „О смрти, о користољупче, о незајажљиви лопове, зашто се не сажалиш над нама, бар једном?” Па ипак, тешко је поверовати да проф. Миле Стојнић нема више овде, међу нама. За овакве одласке наш народ има лепу изреку: „И Бог себи бира друштво!”
More...
У Београду je 4. Maja ове године преминуо Бранислав—Бранко Бр- борић (65 год.), који je уживао углед једног од најцењенијих српских со- циолингвиста. Оригиналан је Брборићев пут у лингвистици, који нас на упечатљив начин подсећа на то да се у средишту пажње социолингвиста налази однос језичких и друштвених појава.
More...
Kada je, na kraju predavanja, profesor Radomir Lukić hteo da vidi da li ko od prisutnih slušalaca ima neko pitanje iz sredine partera se podigla jedna ruka. Na profesorovo „Izvolite“ je ustao visoki mladić u belom vunenom džemperu s rol kragnom i dugim rukavima. „Predstavite se“, reče profesor na šta je usledio kratak odgovor: „Lazarević“.
More...
Profesor Momčilo Grubač je ugledao sveta u Pivnicama 24. marta 1940. godine, a u Novom Sadu je 6. decembra 2015. godine zauvek sklopio oči. Školovao se u Kuli, Osijeku i Vrbasu, diplomirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, magistarski rad pod naslovom „Vanredno ublažavanje kazne“ odbranio je „buntovne“ 1968. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, da bi 1972. godine disertacijom pod nazivom „Prenošenje krivičnih pravosudnih funkcija sa države na društvo“ stekao titulu doktora pravnih nauka na Pravnom fakultetu u Ljubljani.
More...
Vest Kriminološke sekcije Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu me vraća u vreme koje je davno počelo i trajalo više decenija. Sa suzama naviru naša sećanja na dane našeg upoznavanja. Za ime Obrada Perića sam prvi put čuo u utorak 1. novembra 1966. uveče na peronu beogradske železničke stanice. Pred polazak voza za Pariz Vladan Vasilijević, koji je došao da me isprati, mi je dao Obradovu adresu preporučivši mi da mu se obratim za prva potrebna obaveštenja. Sutradan ujutru, ostavivši stvari u garderobi Lionske železničke stanice na koju dolaze vozovi iz južne i jugoistočne Evrope, otišao sam na datu adresu i našao se pred vratima Obradove hotelske sobe. Na sreću, još je bio u sobi. Bio je iznenađen, jer tada nije bilo mobilnih telefona da bi mu se najavio moj dolazak. Dao mi je najpotrebnija obaveštenja i uputio u Centar za prijem stranih studenata Alber Šatle. Dobro se sećam svakog detalja kao da je juče bilo, a ne pre 44 godine i tri i po meseca.
More...
In memoriam: Alexey Yablokov (3 October 1933 — 10 January 2017)
More...
In memoriam: Ivica Golec (Petrinja, 23. 4. 1943. – † Petrinja, 13. 8. 2017.)
More...