We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
STADIJI POSTHUMANIZMA– SVOJSTVA BEZ ČOVJEKA Odnos naučne hipoteze i humane paradigme u savremenoj zbilji, Alen Avdić SIROMAŠTVO – STARA BOLEST, POGREŠNA DIJAGNOSTIKA, JOŠ PROMAŠENIJA TERAPIJA Dugo putovanje iz pećine, Radoslav Drašković QUESTION OF BALANCE:NE/PORAŽENI OTPORI LIKUJUĆEM SVIJETURODNO-POLNE NERAVNOPRAVNOSTINaslijeđe iz prošlosti: tranzicijsko legaliziranjeetno podjela i progona, Edisa Gazetić Prva strana drugog svjetskog rata:stradanje i preživljavanje jevrejske žene, Merima Omeragić Rodno zasnovana opresija patrijarhalnih mizoginihkulturalnih običaja i praksi... Lejla Mušić
More...
OMER HAMZIĆ (sin Omera i Fatime), profesor jugoslavenskih književnosti, magistar društvenih nauka iz područja historije, esejist, novinar, rođen 7. 10. 1950. godine u Malešićima, općina Gračanica, osnovnu školu i gimnaziju završio u Gračanici, Pedagošku akademiju u Tuzli, Filološki fakultet u Beogradu, postdiplomski studij iz historije na Filozofskom fakultetu u Tuzli, oženjen je i ima jedno dijete.
More...
Rusmir Djedović, sin Mehmedalije (sina Ragiba) i Rukije r. Junuzović, je rođen u Gračanici (mahala Čiriš, gdje i danas živi), 11. 3. 1959. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Gračanici, Prirodnomatematički fakultet (PMF) u Beogradu. Diplomski rad na temu “Geografski osnovi opštine Gračanica” odbranio je 1986. godine. Na Univerzitetu u Beogradu je odslušao postiplomski studij iz geografi je. Nakon posljednjeg rata ponovio je postiplomski studij i na Univerzitetu u Sarajevu, položio 11 ispita, dobio i uradio magistarsku temu “Geografski aspekti teritorijalnog razvoja grada Gračanice”
More...
Čekų baltistikos pradininku laikomas Františekas Ladislavas Čelakovskis, papildęs savo reprezentatyvų įvairių slavų tautų dainų rinkinį lietuvių kūrybos pavyzdžiais (pirmas leidimas 1827 m.). Šiam tikslui jis išmoko lietuvių kalbos iš Pilypo Ruigio 1747 m. gramatikos ir išvertė 72 tekstus iš Liudviko Rėzos 1825 m. išleisto rinkinio. Dar vienas labai svarbus Čelakovskio veikalas yra jo lietuvių kalbos žodynas, prie kurio jis dirbo nuo XIX a. trečiojo dešimtmečio pradžios iki pat savo mirties. Žodyno lizdai papildyti autoriaus gramatinėmis bei etimologinėmis pastabomis – šitaip Čelakovskis norėjo pagrįsti savo idėją apie priešistorinę čekų bei lietuvių kaimynystę.
More...
