Raspadanje dijaloga
Dialogue dispensing

Summary/Abstract: Ono što se u našoj savremenosti javlja kod dijalog, najčešće se iskazuje u formi neopozivih i isključivih sudova koji teško dopiru do suštine složenog stvaralačkog čina i stvaralačke prakse. I zato što smo navikli da dijalog smatramo borbom u areni iz koje neko mora izići poražen, naša svest o dijalogu robuje onim predubeđenjima koja nas teraju da verujemo da postoje objektivni kriterijumi za ocenu stvaralaštva i posve racionalna mogućnost za rasuđivanje o istini i neistini. Problem nikako nije samo u tome što aksiologija ne pruža pouzdana merila za ocenu neke određene, odnosno svih relevantnih vrednosti, već i u zabludi da i sam dijalog može biti do kraja objektivan, nepogrešiv, konačan. Mentalitet isključivosti i dogmatizam onemogućavali su da se dijalog shvati kao uslov dijalektičkog mišljenja i kao potreba stvaralačkog komuniciranja.

• Details
• Contents