Дубровник у српској књижевности
Dubrovnik in Serbian literature

Summary/Abstract: „Љубки читатељу! Ево... на бели свет излази [дело] које је преко двеста година у рукопису тавнило. Именом Османида, беседни песмо твор... у Далмации врло познато и свуда млого хваљено. Више од го дине дана да е у мое руке дошло преко Почтенородна Господара Хри стофора Цветковића великокупца триестанскога јасна спомоћника књижевни људи... „ – тако је започињао издавач Гундулићевог Османа, песник Јевта Поповић своје слово намењено читаоцима, датирано „У Триесту 30. јулија 1826. лета“. Кратко време пре тога датума, 6. маја 1826, такође у Трсту, исписао је већ један сличан предговор за дубро вачки спев из XVII века – то је била Иɡилиа (Сузе Раɡмилове) Влади слава Менчетића, који је у тој години, пре Османа, Поповић и објавио у Будиму. Обраћање читаоцима на почетку обе књиге одисало је гото во наивним али искреним усхићењем што је открио дела, потпуно ра зумљива, на „дубровачком или боље рећи на далматинском језику“ списана. У опет наивној, великој жељи да их приближи своме роду он их је, како је неспретно рекао, „посрбио, колико се то могло, и то на рјечјем општества свог. Срема“. Наиме, оба дела је пренео у екавицу и објавио у Будиму 1826. и 1827. године ћирилицом.

• Details
• Contents