ЈЕЗИЧКА НОРМА И ОДНОС ПРЕМА ЈЕЗИЧКОЈ ВАРИЈАЦИЈИ У НАСТАВИ ФРАНЦУСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА: ПРИМЕР УПОТРЕБЕ ДИРЕКТНОГ ПАРЦИЈАЛНОГ ПИТАЊА СА УПИТНИМ ПРИЛОЗИМА
LINGUISTIC NORMS AND THE RELATIONSHIP TOWARDS LINGUISTIC VARIATION IN TEACHING FRENCH AS A FOREIGN LANGUAGE: EXAMPLES OF THE USE OF DIRECT PARTIAL QUESTIONS WITH INTERROGATIVE ADVERBS

Summary/Abstract: У савременој настави француског као страног језика приметни су различити ставови у погледу дефинисања језичке варијације, у зависности од тога да ли се посматра из угла традиционално схваћеног узорног језичког нивоа le bon usage, са становишта пропозиција „основног француског језика”, на којима се темељи АВГС методологија, или са појавом комуникативног приступа у настави стра-них језика, из перспективе умерено конзервативног и флексибилног односа пре-ма конзервативној језичкој норми. Како бисмо на конкретном примеру проучи-ли како се језичка варијација третира у настави француског као страног језика, наше истраживање засновали смо на анализи употребе различитих облика за иска-зивање директног парцијалног питања уз упитне прилоге où, quand, comment и pourquoi у седам одабраних метода које су објављене од средине прошлог века до данас. Резултати квалитативне и квантитативне анализе наведених упитних облика у одабраним методама показују значајне осцилације у погледу заступљености упитних облика изведених помоћу инверзије и оних у којима је, противно кон-зервативној језичкој норми, а у складу са општим тенденцијама у француском говорном језику, задржан ред речи својствен изјавној реченици. Добијени резултати указују на изражену потребу за конзистентнијим прагматичким де-финисањем језичке варијације у савременој настави француског као страног језика.

• Details
• Contents