Satira i socijalna kritika u delu Ubejda Zakanija
Satire and Social Criticism in Ubayd Zakani’s Works

Summary/Abstract: O socijalnim problemima moguće je govoriti na različite načine. Jednom je u pitanju filozofsko tumačenje suštine problema, drugi put je posredi istorijsko razmatranje porekla problema, treći put je reč o sociološkom analiziranju odnosa između problema i razvoja odnosno dekadencije društvenog života. No, sve to spada u naučnu metodu socijalnog istraživanja kada nastojimo da analizi i rešavanju problema pristupimo tako što problem doživljavamo kao pojavu s određenim karakteristikama i svojstvima. No, postoji i način kada želimo samo da ukažemo na problem, da ljudima skrenemo pažnju na njegovu štetnost, da ih podsetimo da su se dobrim delom privikli na njega, do mere da ga više i ne primećuju iako je njegova štetnost još uvek očigledna, možda čak više nego ikada ranije. To je upravo metoda za koju se opredeljuju pojedini književnici, satiričari. Oni nam nude karikaturnu sliku socijalnog stanja jer veruju da ćemo se jedino tako trgnuti i uvideti koliko smo bili nesvesni i nesavesni spram određenih štetnih okolnosti u kojima živimo i vaspitavamo svoju decu i buduće generacije. Satiričari vrlo često ne nude nikakvo konkretno rešenje jer to im i nije namera. Njihova metoda nije naučna da bismo od njih očekivali analizu problema pa zatim i predlog rešenja. Njihova namera je isključivo da prodrmaju članove svoje zajednice, da ih probude iz sna u koji su zapali i da ih podstreknu da nešto preduzmu. I ništa više od toga. U ovom radu nastojaćemo da, na primeru verovatno najvećeg satiričara u istoriji islama Ubejda Zakanija, ispratimo do koje mere je satirična misao mogla da bude korisna u periodu nakon što su Mongoli zauzeli gotovo sve predele muslimanske teritorije.

• Details
• Contents