Izbor i položaj sudija Ustavnog suda u Republici Srbiji
Selection and Position of Judges of the Constitutional Court in the Republic of Serbia

Author(s): Savo Manojlović
Subject(s): Law, Constitution, Jurisprudence, Constitutional Law, Public Law
Published by: Fondacija Centar za javno pravo
Keywords: Public law; constitution; Constitutional court; judges; selection; Republic of Serbia; jurisdiction; composition; legal nature; judges status; court president;
Summary/Abstract: Ustavni sud RS ima položaj "natkrovljujuće" grane vlasti koja vrši kontrolu ustavnosti i kasiranje opštih, ali i pojedinačnih akata. Uloga "nadvrhovnog suda", "Strazbura domaćem sudstvu" osnova je za značajan (trećinski) uticaj pravosuđa prilikom izbora sudija Ustavnog suda. Monteskjeovski sistem podele vlasti je reflektovan na sistem izbora ustavnih sudija. Istovremeno su politička tela (parlament i predsednik) ukrštena prilikom predlaganja i izbora (imenovanja), čime je sprečeno da se jedna politička vlast prilikom izbora "svoje" trećine sudija rukovodi isključivo sopstvenim političkim interesima. Takođe nijedna grana vlasti nema preovlađujući uticaj na sastav Ustavnog suda. Poveravanje vršenja trećinskog dela izbora, pravosudnim organima, učinjen je hrabar iskorak ustavotvorca, da ključne odluke ne ostanu rezervisane isključivo za politička tela. Sam koncept je s toga i sa aspekta legitimiteta, u svetlu sprečavanja nepristojno visokog uticaja određene političke grupacije, ali i na liniji funkcionalnog koncepta pravilno postavljen. Venecijanska komisija je, takođe, navedeni koncept ocenila kao "valjano izbalansiran". Nameće se pitanje da li bi valjalo slediti tendenciju u uporednim pravima, da izbor sudija od strane parlamenta treba usloviti kvalifikovom većinom. Iako smo pristalice što veće disperzije političkog uticaja, ovom predlogu bi smo pristupili oprezno. U RS je uticaj već disperzovan uključivanjem šireg kruga činilaca, a usled pojačanog političkog jaza između vlasti i opozicije, moglo bi doći do paralize Ustavnog suda ukoliko parlamentarne stranke ne bi mogle postići dogovor. Sva pitanja vezana za funkcionisanje Ustavnog suda su pravilno zaokružena ustavnim normama. Ona i inače trebaju biti regulisana Ustavom, jer se radi o tipičnoj materiae constitutionis. Zakonskim odredbe bi valjale da ostanu isključivo razrađujućeg karaktera. Ustavom od 2006 godine odustalo se od stalnosti funkcije sudije, što je ustavnom sudstvu primerenije rešenje. Takođe je dodavanjem okvirnih standarda u vidi pozamašnog pravno iskustvo smanjena mogućnost izbora lica sa pravno izrazito tankim biografijama. Imunitet sudija i inkompatibilnost su tipski ustanovljeni. U odnosu na prethodni ustavni preriod načelo inkompabiliteta je zakonski valjano razrađeno, čime je sprečena mogućnost "lova u mutnom". Mogućnost reizbora bi de constitutione ferenda trebalo ukinuti, uz eventualno povećanje trajanja sudijskog mandata na 12 godina. Takođe bi prilikom razrešenja ustavnih sudija, ključnu ulogu trebalo prepustiti Ustavnom sudu. Određene Ustavom ustanovljene kategorije, kao što je značenje odredbe prema kojoj "jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina", valjalo bi zakonom minucioznije razraditi i time preduprediti probleme koje bi različitim tumačenjem u praksi mogli nastati. Akt o izboru (imenovanju) sudija Ustavnog suda je materijalno, suštinski upravni akt, gde se diskreciona ocena donosi zarad izbora stručno i karakterno najistaknutijih pravnika. Naravno, takav akt je, svuda u svetu, zbog političkog značaja ustavnog sudstva uvek pod snažnom tenzijom političkog oportunizma. Imajući u vidu pozitivno pravo RS, pravno vezani deo ovih akata podleže kontroli zakonitosti od strane Upravnog suda. De lege ferenda bi trebalo proceduru i naročito formu akta izbora (imenovanja) sudija sadržajnije propisati. To naravno ne znači da se bilo kakvim normativnim standardima vršioci izbora (imenovanja) mogu primorati na najispravniji izbor. Bilo kakvi normativno propisani uslovi mogu davati samo opšte ograde. Otuda i sarkastična primedba jednog od poslanika, da je "istaknuti pravnik", onaj pravnik koji je istaknut na listu kandidata za sudiju Ustavnoga suda. Kako bi normativna podloga dala valjane plodove u praksi, preko je potrebna valjana društvena klima i izgrađenost institucija. Prilikom izbora sudija ustavnog suda valja suzbiti, našem društvu svojstveno partijašenje. Kritika izbora sudija, ali i samog rada Ustavnog suda mora se zasnivati na stručnoj argumentaciji, a ne na strančarenju i šićarenju jeftinih političkih poena. Kao i svaki koncept i ovaj se u praksi, deljenjem po partijskim kvotama i međustranačkim ucenama, može obesmisliti. Kandidati za sudije Ustavnog suda se moraju posmatrati kroz prizmu stručnosti i ličnog integriteta, a ne kroz optiku "naših i njihovih". Takođe bi pravne analize i ocene, valjalo konačno prepustiti legislativnim znalcima, a ne pravnim analfabetima. Ni najbolje pravno logične bravure, pretočene u norme ne mogu izgraditi respektabilno ustavno sudstvo. Sudije Ustavnog suda za vreme svog mandata su ti koji ostavljaju u armaturi ustavnogo sudstva granitni trag ili trošni materijal. Oni odgovornost moraju osećati samo prema sopstvenoj pravnoj savesti. Nošenje ustavnosudske odore za njih je šansa da na najsjajniji način krunišu svoju pravnu karijeru, a svojim odlukama uđu u anale ustavnoga prava. Oni se, iako jedinke kolektivnog tela, kroz izdvojeno mišljenje mogu uvek izdvojiti iz kolektivne hipokrizije. Brojne su odluke ustavnih sudova, kako je to primetio i Ivo Krbek, od strane judikature "odbačene kao staro gvožđe," dok su progresivna i argumentovana izdvojena mišljenja vremenom dobila potvrdu ispravnosti i večni pravni život. Upravo je pravna argumentacija, kako u zajedničkim odlukama, tako i u izdvojenim mišljenjima "sneg" u kome će svako od njih ostaviti svoj trag.

• Details
• Contents