We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
The most striking and indeed astonishing feature of this autumn’s political landscape in the European neighborhood is the contradictory trend between East and South. Eastern Europe is reverting back towards authoritarianism, while the Arab world proceeds with its anti-authoritarian revolution. Neither region is homogenous, of course. But the mainstream tendencies are clear.
More...
MIXER, Aleksandra Sekulić: Pojam radikalnog amaterizma; CEMENT, Vladimir Arsenić: Virus feljtonizma; ARMATURA, Adriana Sabo: Šta to beše zajedništvo?
More...
Alida Bremer und Saša Ilić: EUROPA 70 JAHRE NACH DEM ENDE DES ZWEITEN WELTKRIEGS; Camille de Toledo: EUTOPIA - STAFFEL 1- „SECESSION"; Dragana Mladenović: DIESER KLEINE /SCHWARZE GOEBBELS; Cecile Wajsbrot: ERTRINKEN - DYING FOR EUROPA; Miroslav Mareš: WAS BEDEUTET UNS HEUTE DER BEGRIFF ANTIFASCHISMUS?; Patrick Boucheron: DIE VÄTER EUROPAS; Dorian Astor: EUROPA -ZWISCHEN ZWEI UNENDLICHKEITEN; SRETEN: AN EINEM GEWÖHNLICHEN NACHMITTAG; Gasan Gusejnov: DIE FASCHISIERUNG DES ANTIFASCHISMUS ODER WIE DIE RUSSISCHE FÖDERATION DIE OKKUPATION DER UKRAINE LEGITIMIERT; Anton Schechowzow: DIE UNBEHAGLICHE REALITÄT DES ANTIFASCHISMUS INDER UKRAINE; Saša Ilić: DIE MECHANISCHENLÖWEN DES ANTIFASCHISMUS; Mykola Rjabtschuk: EINMAL NACH RECHTS DREHEN UND RETOUR; Zvonko Maković: DENKMALPLASTIK AUF DEM GEBIET JUGOSLAWIENS (1945 -1991): PARADIGMA EINER ZEIT; Andrzej Leder: ANTIFASCHISMUS ALS MASKE UND SYMBOL; Goran Vojnović: TOD DEM ANTIFASCHISMUS, FREIHEIT DEM VOLK; Edi Matić: AUF DEN 26.10.1944, DEN TAG DER BEFREIUNG DER STADT SPLIT - 70 JAHRE DANACH; Zlatko Paković: ANTIFASCHISMUS UND BEGRÜNDUNG VON MORAL; Karolina Wigura: WLADIMIR PUTIN UND DIE EUROPÄISCHE ERINNERUNGSKULTUR; Joy Sorman: EIN EPOS DES EXILS; Katerina Poladjan: DIALOG ÜBER EMOTIONEN; Adam Thirlwell: KURZER EXKURSÜBER EUROPA; Marie Cosnay: IM SÜDEN, ABER NICHT ZU WEIT IM SÜDEN; Ivana Bodrožić: EINE BRAVE FRAU; Katharina Tiwald: NUR SO EINE FRAGE ZUR FLÜSSIGKEIT; Camille de Toledo: IM NAMEN DES GEISTERVOLKS; Mathias Enard: SECESSION: WO IST DER PLATZ DER GROSEN MÄNNER?; Alida Bremer: DENKE ICH AN EUROPA, DENKE ICHAN SHAKESPEARES SONETT 66; Teresa Koloma Beck: GEWALT: EINE EUROPÄISCHE GRETCHENFRAGE; Jurica Pavičić: DER KUMMER VON EUROPA ODER WIE DER FASCHISMUS (WIEDER) SELBSTVERSTäNDLICH WURDE; Srećko Horvat: GODOT IN SARAJEVO ODER WARUM WIR HEUTE EINE UTOPIE BRAUCHEN (MEHR DENN JE); Yannis Kiourtsakis: DAS IST DIE AGORA; Andrej Nikolaidis: TOMOVIĆ; Francois Cusset: DER NAME „EUROPA“; WAS IST BETON INTERNATIONAL?
More...
MIXER, Srđan Atanasovski: Upoznaj Staru Srbiju da bi je... zavoleo; CEMENT, Aleksandar Novaković: Đavolji advokat; ŠTRAFTA, Zoran Janić: Ikarovski san E.S.-a; VREME SMRTI I RAZONODE, Đorđe Aćimović: Balada o Dušku Koraću, pardon o gastro-intestinalnom traktu konja, Tomica Ćirić: 50 nijansi crvene; BLOK BR. V, Kosmoplovci: Porodični album - Kosmoabeceda
More...
MIXER, Olivera Milosavljević: Slučaj profesora Blumentala; CEMENT, Dragoljub Stanković: Lakoća providnog; ARMATURA, Srđan Nastasijević: Umri muški u Zemunu, Saša Ćirić: Kosovo - kretenski triangl; VREME SMRTI I RAZONODE, Tomislav Marković: Simpathy for the Amfilohije; BULEVAR ZVEZDA, POPOVIĆ PERIŠIĆ, Nada; BLOK BR. V, Kosmoplovci: Idemo dalje
More...
MIXER, Mirko Kovač: Kraj jedne epohe; CEMENT, Jasmina Vrbavac: Krljušti ljubavi; ŠTRAFTA, Slobodan Georgijev: Otvaranje Ključa, Srđan Nastasijević: Dok nas pretplata ne rastavi; VREME SMRTI I RAZONODE, Darko Cvijetić: Kafkanje u mjestu, Tomislav Marković: Tako je govorio Galimatijas; BULEVAR ZVEZDA, EKMEŠIĆ, Milorad; BLOK BR. V, Kosmoplovci: Syndrom „A“
More...
Jugoslaviju smo dva puta napravili i dva puta srušili. To je jasna slika love and hate odnosa, onog odnosa u kome s nekim ne možete nikako, a bez njega ni toliko. Čudna je to odbojnost, još čudnija privlačnost. Kažu da su najveće razlike baš između onih koji su najbliži. Jer, kad tih razlika već nema u „potrebnoj meri“, treba ih napraviti, zamisliti, izmisliti, naduvati i od njih napraviti aksiom.
More...
Gde počinje savremena srpska istorija? I koje mesto u njoj zauzima jugoslovensko nasleđe? Da li razgovori o sećanju i zaboravu u post-konfliktnim društvima uopšte imaju smisla? Sa ovim pitanjima sam otišla iz Srbije u oktobru 2016. Pre 6 godina sam pošla na studijska putovanja o kulturi sećanja po celom post-jugoslovenskom prostoru u organizaciji Memory Laba (Laboratorije sećanja), edukacijske mreže koja se bavi temom kulturnog savladavanja prošlosti u zapadnoj Evropi i na zapadnom Balkanu. Od našeg prvog susreta u Sarajevu 2010. godine, nas 40 aktivista i analitičara smo zajedno putovali i istraživali kako društva u zapadnoj Evropi i na zapadnom Balkanu predstavljaju svoju istoriju. Posetili smo Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Francusku, Nemačku i nemačko-poljsku granicu, Kosovo, Makedoniju, Belgiju, a 2016. smo stigli u Srbiju.
More...
Drugo poglavlje iz knjige Branislava Dimitrijevića: Potrošeni socijalizam – Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (1950-1974), koja uskoro izlazi u izdanju Fabrike knjiga i Peščanika.
More...
Olivera Milosavljević (1951-2015) - Napustila nas je najoštrija srpska istoričarka. Na našu sreću, pre toga je napisala i izgovorila sve što treba reći o pokušaju revizije istorije na Balkanu.
More...
I tako, Srbija je ponovo jedinstvena po nečemu. Ona nema samo jedan već dva anti-fašistička pokreta, a u budućnosti će možda imati i još po koji. A to je sve samo dokaz velikog idejnog bogatstva, šarolikosti, pravičnosti i demokratičnosti elite našeg naroda. Ta elita Srbe kandiduje za nagradu za naj-postmodernističkiju naciju, onu koja rehabilitacijom đenerala potvrđuje visok stepen postignutog pluralizma mišljenja.
More...
Televizijska serija Star Trek počela se u Jugoslaviji prikazivati sa neke dve godine zakašnjenja, mislim 1968/9. Televizori su tada, sve do osamdesetih, bili crno-beli, ekrani mali, a serija neverovatno naivna i komična: sem papirno-gipsanih čudovišta, plastičnih (kao) robota koji se spopliću, zrakova koji uz „svemirski“ zvuk udare gde treba – znamo jer je ciljano biće palo – sijajućih i žmirkajućih dugmića, nemogućih kostima od helanke i dama u kratkim suknjama i sa prelakiranim frizurama, enterijera u kojima se svi nešto naginju na svemirskim krivinama, minijaturnih svemirskih lađa na udicama pred kamerom i vanzemaljaca koji svi govore engleski, tu su još bili dijalozi i radnje zasnovani na primarnim socijalističkim i komunističkim zamislima o društvu. Serija se davala u poslepodnevnim satima – tadašnja jugoslovenska televizija bila je ozbiljna institucija – i gledala sam je uglavnom kao komično olakšanje. Majka i očuh su se jednako krivili od smeha sa mnom. Majka je za Mr Spoka izmislila ime Vulkanizer: mnogo godina docnije sam kod „vulkanizatera“ negde u dubokoj Grčkoj videla na firmi namalanu glavu Mr Spoka…
More...
U ranu jesen, na ulicama Kikinde počinju da se pojavljuju plakati okačeni na bandere: „Pažnja! U blizini živi Mihalj Kertes, pljačkaš i saradnik ratnih zločinaca“; i: „Oprez! Zlikovac na slobodi“. U početku malo ko obraća pažnju na upozorenja izvučena na jeftinom štampaču. Kiša natapa papir, slova se razlivaju i ubrzo postaju nečitka. Ipak, preko noći se pojavljuju novi plakati, ovog puta napravljeni u vidu oznaka za radove na putu: „Na 500 metara od vas živi nekažnjeni otimač“; „Sada ste na sto metara od opasnog kriminalca“. Sutradan u predvečerje, istim ulicama prolazi grupa od stotinak ljudi sa sličnim transparentima i plakatima na kojima su uveličane fotografije Kertesa iz devedesetih i citati njegovih izjava. Kolona se zaustavlja kod Kertesove adrese i jedan od demonstranata počinje da govori u megafon...
More...
Baton Hadžiu: Pre 1982. godine, Škeljzena Malićija je na Kosovu malo ko poznavao kao čoveka od pera. Često se navodi da vas je u svet pisanja, debata, ali i politike uvelo otvoreno pismo objavljeno u beogradskom nedeljniku NIN. Otvoreno pismo upućeno srpskom akademiku Pavlu Iviću vas je nateralo da izađete iz školjke anonimnosti. Zašto ste u stvari napisali to pismo?
More...
Mi smo bili kod mog dida na Šolti. Dida je u dvoru sidijo na lingeštulu i čitao je novine. Tata je sidijo za stolom i popravljao je sa kacavidom šuko šteker. Mama je sidila do njega i čistila je fažolete. Ja sam sidijo na podu u dvoru i slagao sam nogometne slije. Dida je okrenijo stranicu od novina i vrtijo je sa glavom. Onda je on rekao: „Ja ne razumin, majkemi, šta se svi pale na ovog Stepinca! Pa on je bija dobar sa ustašama!“ Ja sam dida pitao: „Ko je Stepinac?“ Dida je rekao: „Neki pop šta je bija dobar sa ustašama!“
More...
A zašto da pišem (još) jedan esej o hladnom ratu? Možda zato što istoriju pišu pobednici, a kad pobednika nema onda je pišu oni koji su i dalje zaposleni u institucijama koje su osnovane u ideološke svrhe. Možda postoji i neki bolji razlog. Uglavnom najpoznatije priče o kraju komunizma dolaze sa dve strane: ili su to priče raznih političkih aktera tog perioda koji traže opravdanje za svoje postupke ili su to priče ‘disidenata’ koji promovišu svoju hrabrost u jednom periodu. Znači, bilo da dolaze sa disidentske ili sa vladine strane, najčešće su to priče o hladnom ratu u hladnoratskom ključu. Po njima, vreme do pada Berlinskog zida je bilo napeto, puno zavera i špijuna, a spasli smo se jedino zahvaljujući skupim raketama, odnosno lukavim i sofisticiranim strategijama solidarnosti.
More...
Vreme komunizma i vreme post-komunizma na prostoru bivše Jugoslavije podeljeni su ratom. U ovom tekstu pokušaću da analiziram osnovni uzrok tragičnog nasilja na Balkanu. Obrazlagaću tezu da je govor mržnje bio principijelni pokretač rata i najvažniji instrument masovnog ubijanja i razaranja. Čitalac će verovatno biti sklon da tvrdnje tipa “teror počinje u glavama”, “reči ubijaju”, itd., shvati kao jake metafore, ili u najboljem slučaju kao impresionističke kovanice koje upućuju na ujedinjujuću i mobilizatorsku ulogu ideologije u procesima koji su prethodili ratu – visok stepen ideološke unifikacije je uvek neophodan da bi se odluka o ulasku u rat prikazala kao opravdana, te da bi se “naš” identitet suprotstavio predstavi o “drugima” na osi prijatelj-neprijatelj. Ali teza koju sam izneo upućuje u drugom smeru. Nije reč jednostavno o tome da je jugoslovenskim ratovima prethodila zloupotreba reči u obliku kreiranja ekstremističkih ideologija, koje bi bile potom korišćene da isprovociraju i opravdaju destrukciju. Želim da pokažem da je samo određena vrsta ideja bila u stanju da razori Jugoslaviju, odnosno da ideologiju mržnje u jugoslovenskom slučaju ne treba čitati kao opravdanje prakse rata, već pre kao tvorenje ove prakse – nadam se da će čitaocu, kad dođe do kraja ovog poglavlja, ovakva tvrdnja izgledati manje maglovita nego što je sada. Drugo, centralnu ulogu u procesu “ubijanja i razaranja rečima” nisu odigrali iz – tradicije Moderne odredivi – “ideološki aparati države” već “nezavisni intelektualci”.
More...
U okviru godišnjeg sastanka Konferencije evropskih komisija za pravdu i mir Rimokatoličke crkve, u Beogradu je krajem septembra održan međureligijski studijski susret „Suočavanje Srbije s prošlošću, perspektive za budućnost“. Učesnici skupa posetili su Kosovo, Vukovar i Hrtkovce. Sastanku u Beogradu prisustvovale su 27 od 31 evropske komisije za pravdu i mir. Hrvatska delegacija je otkazala učešće na skupu zbog teme Jasenovca, a na insistiranje srpske delegacije otkazano je predavanje istoričarke Latinke Perović zbog, kako se navodi u obrazloženju delegacije Srpske pravoslavne crkve, njenih “antisrpskih stavova”.
More...
Vremenom se učvrstila neka vrsta zvanične verzije naše novije istorije, na koju se oslanjaju kako oni koji u nju iskreno veruju tako i oni koji neće da se zamere nacionalnoj javnosti, naročito ako traže uspeha u mainstream politici i mainstream institucijama. Mada podrobna istraživanja još predstoje, temelje ovoj verziji položili su propaganda u eri Slobodana Miloševića, neki generali JNA, rodoljubivi istoričari i drugi nacionalni pregaoci i RTS u svim verzijama, žešćim i blažim. Ovo je pokušaj da se taj skraćeni kurs o bliskoj prošlosti što vernije i bez zlobe rekonstruiše i izrazi neutralnim rečnikom. Nije reč o istoriografskom tekstu nego o želji da se dešifruje i prepriča jedno uvreženo mišljenje. Ovaj napis nema nikakvu literarnu vrednost – ili poseduje samo onu koju ima iskaz svedoka kako ga je sudija izdiktirao zapisničarki. Zato nije mnogo važno označavati šta je u toj verziji tačno ili netačno. Kao što će se videti, ima i jednog i drugog – i mnogo čega protivrečnog.
More...
Razmirice, svađe i teške reči, koje su obeležile rad Narodne skupštine u Beogradu prvih meseci 1928, kulminirale su teškim zločinom koji se dogodio 20. juna te godine. Poslanik Narodne radikalne stranke Puniša Račić odgovorio je na verbalne uvrede pucnjima iz pištolja. Na licu mesta je ubio Pavla Radića i Đuru Basaričeka, a ranio je Stjepana Radića, vođu Hrvatske seljačke stranke (HSS), Ivana Granđu i Ivana Pernara. Sva petorica su bili poslanici HSS. Meci su promašili Svetozara Pribićevića, vođu stranke hrvatskih Srba SDS (Samostalne demokratske stranke). Nikada nećemo saznati kako bi ovaj događaj bio zapamćen da je među poginulima bio i jedan Srbin.
More...
