We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Negde sa vrha Dedinja, posmatrao je i slušao Tomislav Nikolić svoje čedo, kome je zapalo da upravlja važnim gradom. Nekadašnji polupismeni periferijski autsajder, nadimao se od ponosa, pošto je preko tupog naslednika pokorio Kragujevac: Potrebno je naređenje, potrebna je motka da bi narod poštovao mere protiv epidemije.
More...
Iako nam je u svojoj razglednici iz Brisela predsednik Srbije poručio da se naš evropski put ubrzava – ubrzala se samo korona. I sad je mrtva trka ko će pre da stigne, mi u Evropsku uniju ili korona u nas. Mada, kako stvari trenutno stoje i kako su pojedine članice počele da nam, zbog nedostatka vladavine prava, taj put blokiraju, pre ćebiti da je trka ka Evropi mrtva a da je korona živa i zdrava.
More...
Praktično istovremeno sa objavljivanjem teksta o radnoj obavezi u vanrednom stanju, u javnost je dospeo zaključak kriznog štaba kojim se (navodno) radna obaveza uvodi u okolnostima redovnog stanja. Stanje nije redovno, zapravo je alarmantno već neko vreme, ali pravno gledano vanredno stanje je ukinuto a zakoni su jasni – radne obaveze nema u redovnom stanju.
More...
Dilema koju je Sofija Mandić imala na samom početku vanrednog stanja svakako je za mnoge radnike dobila (ne)očekivanu dimenziju oličenu u uvođenju radne obaveze. Terminološki gledano bilo je dosta lutanja u prvim danima, pa su pojedini gradski i državni funkcioneri govorili o radnoj obavezi misleći na radne naloge, koje radnici dobijaju i u redovnim okolnostima. Ove greške su brzo ispravljene ali je radna obaveza zaista ubrzo postala deo svakodnevice – na užas pravnika koji su morali da rastumače kakav je sada radnopravni položaj onih kojima je uvedena.
More...
Vučić će nas, izgleda, ponovo zatvoriti. Ako se ne uozbiljimo, kaže,on će „insistirati na teškim merama“. Dobro su nam poznate njegove teške mere, jer je svaka teška – po naš život. Potpuno je besmisleno truditi se da naučno i dokumentovano pokažemo kako je on zapravo jedan običan tiranin koji se igra našim zdravljem, našom slobodom i našim dostojanstvom. Ta činjenica je toliko očigledna daje ne vidi samo onaj ko ne želi da gleda.
More...
Nekoliko sati iza izbora odnekud se vratio potpukovnik Predrag Kon. Čovek je posle teške tromesečne tuče sa virusom koristio zasluženi odmor i okončao ga taman kad je bolest počela da se vraća. Videlo se da je zabrinut: nije očekivao rast krive nego njeno ispravljanje, čak i pad. Možda pojavu bezvoljne varijante virusa koji napada tek reda radi, ali ne pravi štetu.
More...
Zaključno sa 1. junom, u Srbiji je od početka epidemije zabeleženo 632 smrti od Covida-19, što je za 388 više nego što je tog dana navedeno kao zvanična brojka umrlih, objavio je, na osnovu uvida u informacioni sistem Covid-19, BIRN na portalu javno.rs.
More...
Naime, od februara naovamo smo, umesto odgovornosti usled smrtonosne epidemije, bili svedoci parade glumatanja, vike i plakanja u režiji aktuelne vlasti; bili smo bombardovani besmislicama i dezinformacijama, ali i promašenim kritikama i lenjim teorijama zavere – ukratko, zatrovani, onako kolektivno, kao javnost. Zatrovani u tolikoj meri da, kada se 6. juna dogodila ozbiljna promena u zvaničnom izveštavanju o epidemiji Covid-19, promena koja je bila zaslužila oštru kritiku, izgleda da niko, a ponajmanje mediji, nije razumeo šta se u stvari dogodilo.
More...
Obračun broja zaraženih virusom COVID-19, broja izlečenih, hospitalizovanih i aktivnih slučajeva izmenjen je od 6. do 8. juna. Nedeljama pre toga razlika između ukupnog broja zaraženih i broja izlečenih bila je između 4.500 i 5.000. Taj broj je na sajtu Worldometer tretiran kao broj aktivnih slučajeva. To je bio i razlog što je Srbija smatrana za zemlju sa visokim brojem aktivnih slučajeva u odnosu na broj stanovnika, o čemu sam već pisao. Istovremeno broj hospitalizovanih je padao, pa je 5. juna iznosio 390. Postavilo se pitanje gde su preostali neizlečeni. Čak i kada se u obzir uzme broj osoba u samoizolaciji (koji ne bi trebalo da su zaraženi, jer ako su zaraženi hospitalizuju se), nedostajalo je oko 2.500 duša.
More...
Nevolje koje su došle sa pandemijom virusa Korona podstakle su mnoge umetnike u svetu, pa tako i u Srbiji i drugim zemljama našeg regiona, da tim nevoljama posvete pažnju, da na njih reaguju na svoj, umetnički način. Kad je reč o Srbiji i susednim zemljama, dobrom voljom i trudom da na pojavu Korone kreativno odgovore posebno su se istakli pesnici, razne vrste pesnika, od uvaženih književnika do kantautora, repera, hiphopera i folkera. Neki su išli za tim da sa publikom kojoj se obraćaju podele osećanje frustracije koje je doneo život u strahu od virusa i nametnutoj izolaciji, ne vodeći mnogo računa o tome šta vlast o epidemiji govori i preporučuje da se govori.
More...
U najnovijem izveštaju Kriznog štaba navodi se podatak da je na respiratorima još deset pacijenata i da je dan protekao bez ijedne žrtve korona virusa. Međutim, ova transparentnost ipak zamagljuje tačnost podataka, jer tom broju uvek treba dodati još jednog pacijenta koji se već dugo povlači po bolnicama, a od početka pandemije i uvođenja vanrednog stanja, dospeva u šok sobu, gde biva intubiran i prebačen na monitor za praćenje pacijenata u komi. Reč je o kulturi, koja se tokom proteklih meseci izmestila iz javnog prostora u online okruženje, dakle o resoru koji je tokom nedavnog rebalansa budžeta ostao bez ionako mizernih sredstava i naposletku završio kao nebitna stavka, čija su se sredstva prelila u troškove predizborne kampanje.
More...
Za vreme vanrednog stanja šestostruko je smanjen broj kontrola inspekcije rada u odnosu na redovne okolnosti, što svakako nije bilo opravdano, budući da su mnogi privredni subjekti nastavili sa radom i to u okolnostima koje su zahtevale još intenzivniji nadzor od strane ovog organa. Pored toga, nedavnim rebalansom budžeta troškovi putovanja za inspektore rada za ovu godinu smanjeni su zapreko 70 odsto, čime je vlast prećutno produžila vanredno stanje za sve nas koji radimo.
More...
Pozivam Aleksandra Martinovića i onu drugu osobu koja mu je pravila društvo (da ne pretražujem po bespućima interneta kako se zove) da hitno stupe u višečasovni štrajk glađu. Tužilaštvo ih je izneverilo. Ne, nije naložilo da se obustavi istraga protiv Boška Obradovića. Ili, daleko, bilo, Aleksandra Obradovića. Ili, još dalje bilo, da se pokrene istraga o navodima Aleksandra Obradovića. Problem je složeniji, koreni su dublji.
More...
Moj baštovan Emanuel vratio se pre par dana sa petomesečne pauze. Jedan od uslova za povratak bio je da se vakciniše. Poreklom je iz oblasti Karamodža na severoistoku Ugande, gde je slab odziv za vakcinaciju, pa je ugrabio priliku da se imunizuje.
More...
Izvor podataka o Maleziji koje objavljuje londonski Ekonomist, a koji su bili predmet komentara u Srbiji, a povodom podataka iz istog izvora o povećanom broju umrlih u Srbiji u vreme epidemije, naravno jeste malezijska zvanična statistika. Uostalom kao i u slučaju Srbije, jer Ekonomist preuzima podatke Republičkog zavoda za statistiku. Nema mnogo smisla govoriti o Maleziji, o kojoj pretpostavljam da više znaju u Londonu nego u Beogradu, pa ću je ovde i ostaviti po strani.
More...
Posle skoro dve godine trajanja epidemije ovdašnja politička elita se ponaša kao da je reč o nečemu što se čeka da prođe, u uverenju da je urađeno sve što je bilo moguće i potrebno da se uradi. Međutim, na promociji vakcinacije nije urađeno gotovo ništa, kao ni u pogledu poštovanja mera. Svaki AVtokratorov instagramski nastup propraćen je snažnijom promocijom nego vakcinacija. Sterilni i usputni pozivi građanima da se vakcinišu ne liče ni najmanje na kampanju kakva bi bila neophodna ako se istinski želi promovisanje imunizacije. Isto važi i za mere koje su „još uvek na snazi“, a na čije poštovanje više niko iz vlasti ni ne poziva, a još manje preduzima korake da bi se one poštovale.
More...
Predsednik Vučić je u Golupcu zamolio Krizni štab da donese što blaže odluke o merama za zaustavljanje rasta obolelih od kovida 19 sledećim rečima: „Ne mogu da uzmem posao epidemiolozima, ali ih molim da donesu što blaže odluke, zato što moramo da naučimo da živimo sa kovidom“. A upravo je suprotno. Ako bi se u sadašnjem stanju mere zaoštrile i podstakla vakcinacija, pošteni epidemiolog Zoran Radovanović kaže da bismo na proleće, uz manje talaščiće, ušli u endemiju, to jest u stanje kada će kovid postati sličan gripu. Krizni štab je već toliko „ublažio“ da se slobodno može reći da više ne postoje ni mere ni obrukani KŠ. Zaraza se rasplamsava dnevno, mera nikakvih nema, za sada ni starih ni novih, a i što bi Krizni štab nešto radio kada se odluke donose kako im predsednik sugeriše. Izgubili su kredibilitet nepovratno. I ono što su tražili – nošenje maske, držanje rastojanja, zabranu masovnih okupljanja, odavno je odumrlo. Pozivi na vakcinaciju kao najvažnija i suštinska mera za obuzdavanje epidemije nisu efikasni zbog paralelne kontrapropagande koja je takođe radila po Vučićevom diktatu još od Nestorovićevog šopinga u Milanu. Zar se nije igralo kolo antivaksersko oko spomenika Stefanu Nemanji usred zabrane okupljanja, a to se ne bi moglo da vrhovni nije dozvolio.
More...
Dok piše, svaki je pisac ostrvo. Daleko udaljen od bučnog kontinenta ostalog sveta, izolovan ne samo zidovima svoje sobe, ostrvo usred vremena i istorije. Ipak, svako ko je i pokušao da piše zna to, i ovde će me svi razumeti: svet nikad nije celovitiji, lepši i privlačniji nego u vreme kada ga se odričeš da bi o njemu pisao.
More...
Posle godine i po od izbijanja zaraze sa mnogo desetina miliona bolesnih i nekoliko miliona mrtvih moglo bi se pretpostaviti da ne postoji čovek koji nije razumeo dogovoreni koncept: obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru i u blizini drugih ljudi, održavanje higijene i razumno biranje mesta za druženje. Navedeno predstavlja jednostavan i efikasan način za suzbijanje morbiditeta i mortaliteta korone.
More...
Kanada gori. Bukvalno. U požaru sada već, pored šuma, nestaju i naseljena mesta. Kanada nema resurse da se bori protiv visokih temperatura (50 stepeni Celzijusovih). Vrućine su je zatekle nepripremljenu. Slikovito govoreći, gore, recimo, i Tajland i Južna Koreja. U Tajlandu raste broj mrtvih, a u Južnoj Koreji broj obolelih od kovida. U Australiji pak hoće da prepolove broj letova ka toj zemlji. To je jedna od mera u, kako se kaže, prvoj od četiri faze plana za izlazak iz zaraze. U drugu fazu ući će se 2022. Što bi trebalo da znači da plan pored više faza podrazumeva i više godina.
More...
