We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Sama reč ''zaštita životinja'' kod nas, danas još, kod mnogih ljudi izaziva podsmeh i porugu, pa čak i negodovanje i neprijateljsko raspoloženje. Njihovo je mišljenje, obično, da se ''ima važnijega posla'', ali da kod nas ''prvo treba zaštititi ljude''.
More...
Povodom knjige E.R. Kurcijusa - E.-R. Curtius - ''Diе französische Kultur, еinе Einführung''
More...
Онима који су до године 1914 вјеровали у дружевно и пристојно држање међу људима, рат, и мир који је за њим слиједио, донијели су разочарање. Рат је те људе, који су се бавили хуманијим пословима и уопће слабо познавали праву борбу за опстанак, тргнуо иза сна. Остало човјечанство није се нарочито зачудило — дневно се дешавало да човјек уништи човјека, а кад се то вршило колективно није осје- тило да се ишта битно измијенило.
More...
Članak koji sledi Vels je napisao u Novoj Godini 1909 za ,,New York World'', odakle ga i prevodimo. Posle je ušao u zbirku njegovih eseja u seriji izdanja Tauchnitz. U članku pisac, na poziv urednika američkog lista, predskazuje opšti tok događaja za narednih trideset godina. Aktuelnost članka leži u tačnosti, s kojom je Vels još 1909 godine u finansijskoj nesigurnosti i preteranom naoružanju gledao glavne uzroke propadanja civilizacije.
More...
Слому европске мисли требао је још и овај случај Андре Жида, који већ од више мјесеца страствено осваја целу европску јавност, с ефектом да се хаос појачава, заоштрава, и уозбиљује. Са Жидом напоредо иде цео низ западњачких имена — да споменемо само Андре Сиареса (Аndre Suares), уз Ромена Ролана, Малроа, Берла, Guehennoa-а, — чији се носиоци напрежу да окрену леђа старом европском поретку, утонулом у кризи капитализма, те да пригрле московску доктрину, као нови апсолутум, као нови Кредо.
More...
Доносимо, на уводном месту, реч науке уваженог професора Пупина из Њујорка, с искреним дивљењем за његово још увек тако младалачко одушевљење с којим го- вори о савременој знаности — о пламену што га модерна наука и техника, попут Прометеја, неуморно отимају богу Сунцу и доносе међу браћу људе.
More...
''Moskva je ženskog roda, Pićerburg - muškoga'', - pisao je Gogolj ravno prije sto godina. Ovo kao da je slučajna šala, gramatički ''vic'', ali je u njemu tako oštro zapaženo nešto osnovno u karakteristikama ovih dviju prestolnica da pada na pamet još i danas - sto godina kasnije.
More...
Источно Пптање! Ко од нас овог месеца није преживља- вао разна необична осећања, и колико је било о томе разговора по новинама! И каква пометња у неким главама, какав цинизам у извесним судовима, какав поштен страх у поједи- ним срцима, каква узбуна у понеким жилама! Једно је стално: бојати се нема чега, иако их има пуно које плаше.
More...
Достојевски се сав излијева у својим дјелима, и за оцјену њега као умјетника потребно je и неопходно je једино знање његова стварања. Умјетничка критика додуше има да се занима само за писца, a не и за личност. Многи писци, дајући на опћи суд своје стварање, бранили су лични свој живот љубоморно од непозваних и радозналих очију.
More...
На стотине проблема витла шаком овог људства расутог по пространој земаљској кори. У ужурбаном темпу мота се и обрће људска заједница, повезана међусобно чврстим ланцима прадједовског стварања од искона свијета па до данас, и носи процијеђене мане и одлике милијона у непрестаноме врењу преточених предака. А ипак је сваки и најмањи дио увјерен, да су небо и земља само за њ створени, и да он овој нашој кугли даје посебно свијетло и по- себну вриједност, — самостално, одијељено, и независно од свих осталих.
More...
Ко не би знао шта значи ≫моје≪, та кратка и једноставна реч, која с једне стране причињава људима толико уживања, а с друге проузрокује у свету толико немира, свађе, па чак и ратова!...
More...
Osjećaj sve veće i mučnije tjeskobe prolazi Evropom. Negdje se talasa u snažnim valovima, koji otimaju dah, navaljuju na razbor, na ravnotežu i najhladnijih političkih mozgova, a negdje se istom pokreće u lakoj drhtavici koja sutra može da naraste i izazove paniku plaveći po ratu mučno stvorenu sugestiju medjunarodne sigurnosti i stalnosti društvenoga poretka. I najači privredni sistemi počinju se tresti u temeljima.
More...
Na našu uljudno i umerenim tonom napisanu zamerku ≫Hrvatskoj Reviji≪ (u novembarskoj svesci ≫Nove Evrope≪), upućenu na adresu Dra. Lj. Karamana, radi preštampavanja jednog njegova članka iz ≫Nove Evrope≪ (broj od juna 1930) u ≫Hrvatsku Reviju≪ (svesku od novembra 1931) bez znanja i odobrenja našeg uredništva, ≫Hrvatska Revija≪ — primajući na sebe svu odgovornost za ovaj postupak — odvratila nam je (u svom februarskom broju) člankom pod naslovom ≫Neukusna prodika ,Nove Evrope’≪, u kojem naziva naše držanje u ovoj stvari, na naše veliko iznenadjenje, nesamo ≫neukusnim≪ nego i ≫nepristojnim≪.
More...
