Author(s): Jovan Byford / Language(s): Serbian
Poslednjih godina je me đu istoričarima, sociolozima, politikolozima i psiholozima poraslo interesovanje za temu 'kolektivnog sećanja' (Misztal, 2003; Kansteiner, 2002; Olick, 1999; Wertsch, 2002; IrwinZarecka, 1994; Maier, 1997; Middleton i Edwards, 1992). Uprkos tome što su tačno značenje i obuhvatnost termina kao što su ’kolektivno sećanje’, ’društveno sećanje’, ’društveno pamćenje’, ’nacionalno’ i ’javno’ pamćenje itd. i dalje predmet rasprave (Wood, 1999), čini se da se stručnjaci slažu bar u jednom: kolektivne, često sporne, predstave o prošlosti koje povlače granice izme đu društvenih grupa, i predstavljaju sastavni deo društvenog identiteta, zaslužuju detaljno naučno proučavanje. Mnoštvo radikalnih promena u prikazivanju prošlosti koje su pratile, a ne retko i same bile deo postkomunističke tranzicije u Istočnoj Evropi, doprinele su da se u poslednjih dvadesetak godina obnovi interesovanje za kolektivno sećanje (Todorova, 2004; Muller, 2002; Wertch, 2002, Jedlicki, 1999). Pad komunizma u regionu propraćen je opsežnim preispitivanjem istorije u nameri da se opovrgnu komunistička tumačenja prošlosti koja su dominirala nacionalnim istoriografijama i kolektivnim pamćenjem od kraja II svetskog rata.
More...