Author(s): Vladimir Gvozden / Language(s): Serbian
Issue: 546/2024
Кад је реч о односу књижевности и других области људских знања, уметности и вештина, важно је не губити из вида да књижевна дела не тумаче само писци, књижевни критичари и професори. Начелно говорећи, књижевност претендује на општост која превазилази границе дисциплина и људских способности. Стога је она с временом постала легитиман предмет тумачења правника, психолога, антрополога, социолога и економских теоретичара. Потоњи су створили и свој књижевни канон, који обично укључује Шекспировог Млетачког трговца, Балзаковог Чича Горија или Побуњени Атлас Eјн Ренд. Али један роман из осамнаестог столећа задобио је статус најпознатијег и најпријемчивијег приказа homo economicus-a. Усамљени бродоломник Робинсон Крусо за економисте је постао парадигматичан као огољени пример модерног економског човека. Јунак романа напушта дом и породицу због типичних разлога којима би, према економској теорији, требало да се руководи човек капитализма – нужно је побољшати или пак сасвим променити свој економски статус, а напуштање дома представља први корак у остваривању индивидуалистичког животног обрасца. Крусо није смештен у актуелне услове економског живота онога времена већ на пусто острво које је савршена tabula rasa у коју се уписују амбиције економског човека. У овом кључу и речи имају посебна значења. Кад, на пример, Робинсон на друго путовање понесе a small adventure, то овде не означава тип догађаја већ врсту капитала (Moreti, 2013: 25). Аdventure значи ризична инвестиција, а Дефоов роман је, као што подвлачи Франко Морети, споменик овој идеји и њеној вези са „динамичном тенденцијом капитализма [...] да никад не одржава status quo” (2013: 26). Уочивши рано наступање овакве тенденције у трговачком капитализму, Паскал је у својим Мислима написао следеће: „Помишљао сам често да сва несрећа људи долази само отуда што не умеју да седе с миром у соби” (Paskal, 1988: 88). Али, као што је познато, Паскал није био економски теоретичар, већ протоегзистенцијалистички филозоф који је врло рано наслутио дубинске расцепе унутар модерног субјекта. За класичне политичке економисте, Робинсон, као и друга Дефоова позната јунакиња Мол Фландерс, одражава динамичку тенденцију капитализма: остарели Робинсон и даље тврди како је за њега најнесрећнији део живота био везан за седење. Дефоови јунаци се разумеју у вредност новца, добро познају технику књиговодствене евиденције, тако да се код њих непрестано наглашава економски индивидуализам, самосталност и независност, односно рационализам понашања неопходан за настанак економског човека.
More...
