Основной закон о лесах Российской Социалистической Федеративной Советской Республики

Author(s): Author Not Specified / Language(s): Russian

ЈАВНОСТ - лист за наукe и политику (1874/11)

Author(s): Author Not Specified / Language(s): Serbian

Званична исправка; У Крагујевцу 23. Јануара; Крагујевац 27. Јануара; Како се подиже пољоделство; 1. Школе; 2. Угледна добра; ОДБОРСКИ ИЗВЕШТАЈ ПОДНЕТ РАДНОЈ СКУПШТИНИ; ДОПИСИ; Шабац 14. Јануара; Бела река срез Зајечарски окр. црноречки; ИЗВЕШТАЈ ФИНАНСИЈСКОГ ОДБОРА НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ; Крагујевачка новост; Јавна коресподенција; Нек се зна; ОГЛАСИ; Удеоничарима крагујевачке друштвене штампарије; Наредба;

ЈАВНОСТ - лист за наукe и политику (1874/18)

Author(s): Author Not Specified / Language(s): Serbian

ТЕЛЕГРАМ ''ЈАВНОСТИ''; Крагујевац 8. Фебруара; Рад ванредне народне скупштине; Штудкје о стању пољске привреде у Србији; Спољна политика немачка; ПИТАЊЕ; РАЗЛИЧНОСТИ; СТЕЧАЈ; ОГЛАСИ; Удеоничарима крагујевачке друштвене штампарије;

ЈАВНОСТ - лист за наукe и политику (1874/31)

Author(s): Author Not Specified / Language(s): Serbian

ОПШТИНА; Штудије о стању пољске привреде у Србији; Земљеделско-шумарска школа у Пожаревцу; ДОПИСИ; ОГЛАСИ; НАШИМ ЧИТАОЦИМА; На знање; Књижевни Оглас;

ГЛАС ЈАВНОСТИ - лист за политику, науку и народну привреду (1874/20)

Author(s): Author Not Specified / Language(s): Serbian

Нов швајцарски устав; Уредништву ''Гласа Јавкости''; ОПШТИНА; ИЗ НАРОДА; ИЗ СРЕЗА АЕПЕНИЧКОГ; Одзив на чланак у 18-ом бр. ''Гл.Јавности“, Каква нам је летина?; Политички преглед; КРАГУЈЕВАЧКЕ ВЕСТИ; НАЈНОВИЈЕ;

ГЛАС ЈАВНОСТИ - лист за политику, науку и народну привреду (1874/23)

Author(s): Author Not Specified / Language(s): Serbian

НАШИМ ЧИТАОЦИМА; ОПШТИНА; Нов швајцарски устав; ЈАВНА ЛАЖ; ИЗ НАРОДА; Како стоимо с летином? Са Тимока; Политички прегдед; ОГЛАСИ; ОБЈАВА; ЧИТАЈ; ОБЈАВА; ОБЈАВА!;

40 Years Since Deng Xiaoping’s Reforms: The Chinese Economy’s Challenges and Prospects

Author(s): Damian Wnukowski / Language(s): English

After four decades of gradually opening the Chinese economy to the world and at the beginning of the Xi Jinping’s second term in office, China’s authorities are announcing deep reforms, including increasing market access for foreign entities. Despite strengthening Xi’s power, one should expect a further, selective opening of the market depending on the strength of Chinese enterprises in specific industries and their development needs. The announcements of the reforms provide an opportunity for the EU to put pressure on improving the situation of companies from Union countries operating in China.

40 lat od reform Deng Xiaopinga: wyzwania i perspektywy chińskiej gospodarki

Author(s): Damian Wnukowski / Language(s): Polish

Po czterech dekadach stopniowego otwierania chińskiej gospodarki na świat i na początku drugiej kadencji Xi Jinpinga władze ChRL ogłaszają pogłębione reformy, w tym zwiększanie dostępu do rynku dla zagranicznych podmiotów. Pomimo umocnienia władzy Xi należy się spodziewać dalszego wybiórczego wprowadzania zmian, uzależnionego od siły chińskich przedsiębiorstw w konkretnych branżach i ich potrzeb rozwojowych. Zapowiedzi reform stwarzają okazję dla UE do wywarcia presji na polepszenie sytuacji firm z państw unijnych działających w ChRL.

Samoupravljanje: Budućnosti jedne utopije

Author(s): Milutin Mitrović / Language(s): Serbian

Bila mi je pružena prilika da, uz komentarisanje filma “Licem u lice” Branka Bauera, za Obrazovni program RTS2 kažem šta mislim o samoupravljanju. Blagonaklonost voditeljke ipak nije mogla da otkloni uobičajenu stisku s vremenom uz samoskraćivanje izlaganja. Stekao sam utisak da tema zaslužuje obradu u pismenoj, konzistentnijoj formi.

Breskve i globalna kriza

Author(s): Paul Mason / Language(s): Serbian

Italija je opet u recesiji i sve bliža deflaciji; nemačka ekonomija opada a francuska stagnira. Britanija beleži rekordnu stopu zaposlenosti ali su joj realne zarade u sunovratu. Samo Sjedinjene Države – koje su se upustile u ogromna zaduživanja, restruktuirale banke i naštampale svu silu para – uživaju u nečemu nalik održivom oporavku, ali i to se održava samo na obećanju da će centralna banka stimulisati ekonomiju do u beskraj.

Kraj epohe ruskih ucena gasom

Author(s): Aleksandar Riklin / Language(s): Serbian

Vesti koje su najavile početak 2016. i koje su nas kao iz zasede zaskočile posle novogodišnjih praznika, za ekonomiju Rusije nisu nimalo ohrabrujuće. Svetske cene energenata, naših osnovnih izvoznih proizvoda, strmoglavo nastavljaju da padaju, a da se kraj tog procesa i dalje ne nazire. Berzanskim izveštajima o neverovatnoj ceni nafte koja se, evo, već spustila na samo 30 dolara za barel, poslednji događaji na tržištu gasa ne dodaju nimalo optimizma.

Korona i Keynes

Author(s): Robert Skidelsky / Language(s): Serbian

Interview with Robert Skidelsky (Project Syndicate)

Miris sedamdesetih

Author(s): Kenneth S. Rogoff / Language(s): Serbian

Još je prerano za procene kako će se pandemija korona virusa dugoročno razvijati. Ali već je jasno da nas iza ugla možda čeka nova globalna recesija koja će se značajno razlikovati od onih iz 2001. i 2008. Prvo, nova recesija će verovatno doći iz Kine i moguće je da je već počela. Kineska privreda je visoko zadužena i ne može priuštiti sebi dužu pauzu u ekonomskim aktivnostima, kao što to nije mogao ni Japan u periodu brzog rasta 80-ih godina prošlog veka.

Evropska obnova posle epidemije

Author(s): Vladimir Gligorov / Language(s): Serbian

Svaki put kada se govori o obnovi pominje se Maršalov plan. Više motivaciono, da se kaže da se može ako se hoće. Tako je neko rekao kako je Amerika obnovila Evropu, pa je sada red da obnovi sebe. Opet, u Evropi, poziv da se napravi Maršalov plan za Evropu trebalo bi, veruje se, da naiđe na pozitivan odziv posebno u zemljama kao što je Nemačka, koje su imale koristi od Maršalovog plana. Šta je bio taj Plan, a šta bi mogao da bude u današnjim okolnostima?

Svet posle korone

Author(s): Branko Milanović / Language(s): Serbian

Šta možemo reći o očekivanom uticaju pandemije na globalnu distribuciju dohotka? Još je teško iznositi utemeljene tvrdnje, jer ne znamo koliko će pandemija trajati, koliko će zemalja biti pogođeno, koliko ljudi će umreti i šta će se dogoditi sa socijalnim tkivom našeg društva. O tome ne znamo ništa. Veći deo onoga u šta smo danas uvereni sutra se može pokazati kao pogrešno. Koliko ćemo biti upravu više je stvar sreće nego znanja. Ali u ovakvim kriznim situacijama sreća je važan faktor…

Prodaja magle

Author(s): Vladimir Gligorov / Language(s): Serbian

Nije povoljno po Srbiju porediti je sa drugim jugoslovenskim državama. Čudno je zapravo da to nije nesporno. No, dobro. Kao što se vidi u Tabeli 1 u čitavom jugoslovenskom periodu posle Drugog svetskog rata, srpska je privreda bila veća od svih drugih u zajedničkoj zemlji i svakako i od hrvatske. Ovo zato što je srpski, bez Kosova, ukupni proizvod (kako god da se računa: društveni proizvod, domaći proizvod, nacionalni dohodak) po glavi stanovnika bio iznad 50 posto slovenačkog i oko 80 posto hrvatskog, dok je u Srbiji bez Kosova bilo 60 do 70 posto više stanovnika nego u Hrvatskoj (i od tri i po do četiri puta više nego u Sloveniji).

Pruga

Author(s): Not Specified Author / Language(s): Croatian

Dva odlomka iz nove knjige Fabrike knjiga ur. E.P. Thompsona, Andrea Matoševića i Tanje Petrović: Pruga. Avanture izgradnje (1948) u prevodu Slobodanke Glišić / Duh pruge. Zbornik radova o knjizi E.P. Thompsona (2020).

A ‘key state’: India is gaining significance as a political and economic partner for Germany

Author(s): Lidia Gibadło,Sebastian Płóciennik / Language(s): English

Chancellor Olaf Scholz’s visit to India in February this year was unlike his other foreign trips. This visit was important not only politically but also economically: the German chancellor was accompanied by managers of companies such as Siemens, ThyssenKrupp, Deutsche Post and SAP. This once again proves Germany’s growing interest in building stronger relations with India. In June 2022, Scholz invited Prime Minister Narendra Modi to a G7 meeting at Schloss Elmau. Only two months earlier, Modi had paid an official visit to Berlin during the sixth bilateral intergovernmental consultations. In February this year, in addition to the chancellor himself, Christian Lindner (FDP) and Annalena Baerbock (Greens) visited India. Their visits were part of meetings of the finance and foreign affairs ministers of the G20 group.

Kdy zavést euro: co nejdříve nebo co nejpozději?

Author(s): Petr Pavlík / Language(s): Czech

The paper discusses the optimal timing for the Czech Republic to adopt the euro as its currency, after joining the European Union in 2004. It argues that the country should not rush to join the eurozone, but also should not delay it unnecessarily. It identifies the main obstacle as the high public budget deficits, which require a radical reform of public finances, especially the pension and health care systems. It also stresses the importance of maintaining macroeconomic stability, real convergence, and economic growth in the process of nominal convergence. It concludes that the plan of the Czech National Bank and the Ministry of Finance to introduce the euro in 2009-2010 is reasonable and realistic.

Seminar - Ekonomski aspekti sigurnosti (2003)

Author(s): Bisera Turković,Claudio Zappulla,Mirsad Ćeman,Pierpaolo Tempesta,Heinz Vetschera,Vladimir Matek,Izet Žigić,Slavko Žmarić,Jiri Kalasnikov,Richard Temsch,Emina Kečo-Isaković,Almir Džuvo,Huso Hadžidedić,Mladen Staničić,Branislav Milinković,Marcin Święcicki,Moises Venancio,David R. Nicholas,Nedžad Hadžimusić / Language(s): Bosnian

Uvaženi ambasadori, dame i gospodo, Zadovoljstvo mi je što vam mogu poželjeti dobrodošlicu na seminar u Trstu pod nazivom ¨Ekonomski aspekti sigurnosti¨. Posebnu zahvalnost želim uputiti našem domaćinu Generalu Zappulli na čiju je inicijativu ovaj seminar i organizovan. Sa nama su danas predstavnici OSCE-a, predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti BiH, kao i uvaženi eksperti iz ekonomske i sigurnosne oblasti. Posebno zadovoljstvo i čast mi je pozdraviti ambasadora Bosne i Hercegovine u Italiji gosp. Lukšu Šoljana. U svom uvodnom obraćanju željela bih objasniti značaj i motiv organizovanja ovog seminara. Prije svega, željela bih naglasiti da je cilj Aneksa 1B Dejtonskog mirovnog sporazuma podsticanje povjerenja i transparentnosti između BiH (entiteta), Republike Hrvatske i Srbije i Crne Gore. Dosadašnje percepcije bile su usmjerene na vojnu prijetnju kao osnovni oblik nesigurnosti. Međutim, u kontekstu novog sigurnosnog ozračja vojna prijetnja se ne bi mogla smatrati osnovnom opasnošću po državu i društvo, već je tu poziciju sada zauzela ekonomska nesigurnost. Smatram da snažna ekonomija, ekonomija koja je u stanju prevazići sve prepreke sa kojima se suočava, u velikoj mjeri utiče na izgradnju mjera povjerenja, kao osnovne svrhe člana II Aneksa 1B Dejtonskog mirovnog sporazuma.