We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Зна да је тог дана почела да пада киша и да је падала данима. Да је рат почео и да је Ђорђе још био у кући. Никако да дођу та поштанска кола и да му брат крене. У међувремену су стигла два писма из Француске. Отац их је мајци увече читао и она би плакала. Чуо је то из дечије собе. Ништа се није дешавало. Још увек их је осморо седало за сто и толико се дизало. Причало се мање него обично. Рат је почео, а нико у кући није о томе причао, бар не пред њим. Ни школе није било. Ђорђа су исписали још када су мислили да ће за који дан да крене на пут, у ту Француску.
More...
Vjenčanje Marka i Olivere i i njihova svadba, iako skromnija, izazvala je veliko zanimanje javnosti. Posebna pažnja posvećena je grupi gostiju iz Pariza. “Uvažene gospodične Anka i Stanka doputovale su u pratnji naočitog profesora Šarla H. I asistenta Žaka P., te docenta Viktora G. i dve šarmantne studentkinje, koleginice sa fakulteta. Ponosni smo što su naše mlade dame izjavile da će se nakon završetka studija vratiti u rodni Beograd i ovde započeti karijeru, na radost rodbine i prijatelja. Sa prijateljima iz Pariza održavaće kontakt u svrhu stalnog unapređivanja znanja”, zaključio je novinar svoj izvještaj.
More...
OSTAVŠTINA PRONAĐI RIJEČ NA GROBU OCA MOGA VOJNIK IZ NEKOG RATA SAMA NAS DVIJE KORAKOM IZ DJETINJSTVA SMISAO OKRETANJA ILI BESMISAO POSTOJANJA
More...
Млади соко је чекао у реду, заједно са стотинама других птица. Стајаху сви у парку, шибани вјетром, погледа упртих у величанствену академију копнених летача. Неки зелени као лишће, неки већ пожутјели. Пред њима се у вис дизала колонада мермерних стубова. Клесани капитоли и величанствене глатке степенице, које требаше увјерити све те дуге редове испред академије да су дошли на једно готово свето мјесто. Древна слова натписа бијаху уклесана изнад високог улаза - АКАДЕМИЈА КОПНЕНИХ ЛЕТАЧА. Здање је личило на акрополу, гнијечило је гледаоце својом монументалношћу и наређивало скромност. Узгред, та се институција дичила да вијековима претвара птице свакојаких врста, класа и могућности у праву правцату господу. Са фраковима и шеширима на главама. Стотину двадесет седам генерација прошло је кроз њене величанствене просторије. Једном када би изашли из ње, могли су ходати брзо и ефикасно, без крила која би их спутавала.
More...
Čitava Europa se ubrzano razvijala i modernizovala u drugoj polovini 19.vijeka, ali bosanske kasabe su ostale izvan toga. Bosanci su nastavljali živjeti svojim mirnim životom, istim kakvim su živjeli njihovi očevi i djedovi. Jedan od rijetkih koji je bez razmišljanja odobravao upotrebu svih mogućih novotarija, bio je berberin Junuz. On je bio oduševljen svime novim, što je stizalo iz Europe, i kada god mu se ukazala prilika volio pričati o tome. Danas je u berbernici bilo življe nego inače, jer je bio pazarni dan pa su sve dućandžije i zanatlije imale mnogo više posla.
More...
U Suhumu, glavnom gradu Abhazije, sam boravio osam dana kao gost abhaškog pisca Daura Načkebije čiji sam odlični roman, „Obala noći“ (napisan na ruskom jeziku) preveo i objavio u izdanju Književnog kluba Brčko distrikt BiH prije dvije godine. Daur Načkebia (1960.) autor je dvije zbirke priča na abhaškom jeziku i jedne knjige publicistike na ruskom jeziku. Direktor je abhaškog državnog izdavačkog preduzeća “Alašara” u Suhumu, glavnom gradu Abhazije. Njegov prvi roman, „Obala noći“, doživio je u Moskvi dva izdanja i jedno u Abhaziji i moj prijevod je bio prvi na neki od stranih jezika. U izdanju iz Brčkog se nalazi i moj pogovor kao i predgovor autora kojeg nema u ruskom izdanju.
More...
Jedan prizor sa ulice: prolaznik se na sekund zaustavlja, podiže mobilni iznad glave i šljocne; pogled drugog namernika nehotice kreće pravcem koji je ruka prvog pokazala, a tamo – ništa, ravnodušno zeva prazno nebo. Sledećeg trenutka, onaj aktivni je već čučnuo, aparat mu je tik iznad asfalta, opet škljoc. Šta je kog đavola našao u komadu najobičnijeg prljavog betona?
More...
When the nine years since the launch of the first issue of the magazine “Word”, fails to publish and create a kind of different cultural treasury of testimony there is no doubt that this is a phenomenon and newspaper production and structural nature. Already recognized on the regional map journal this newspaper affirmed cultural heritage and values, not only in the areas that address issues addressed, but also the wider South Slavic area. On the pages of the journal were published literary, theatrical, historical and scientific, artistic and other activities that have developed a separate thread of cooperation and networking among the creators from the region. Promoted this journal and many authors and their works, as well as the District and the State to which it belongs. Journal “Word” is very close pointed i opportunity creators of Brcko District to its pages meet with colleagues from other South Slavic environments and exchange messages and creative artistic activities. In this way he became the heir of the ambiguous statements and established cultural values not infrequently determine the line qualitative measures and good taste.
More...
Oskar Davičo (1909 – 1989), najkontroverzniji pjesnik srpske i jugoslovenske poezije dvadesetog vijeka i najmlađi u krugu nadrealista, nadmašio je sve ostale snagom talenta, plodnošću i širinom uticaja.
More...
Kada se Antun Vujić vratio u jesen 2012. u Leksikografski zavod, njegov sam povratak u Zavod, odnosno dolazak na mjesto glavnoga ravnatelja, stručnog šefa i stratega kuće, ja osobno, kao nekovrsni majordom kuće, dočekivao osjećajem koji je balansirao na granici straha i očaja. Premda sam se s Vujićem upoznao ranije, i premda se to poznanstvo u mjesecima koji su prethodili ionako očekivanom povratku učvrstilo na način da sam Vujića mogao barem pokušati šarmirati lakoćom svojega diskursa, kao paradigmatski konzervativac iskreno sam pomalo strahovao od Vujićevih reformskih planova koje je javno obznanio, kako u pokojem novinskom intervjuu tako i u prijedlogu programa svoga rada.
More...
Povodom njegovih 70 godina rad pokazuje nastojanja filozofa, političara i leksikografa Antuna Vujića oko izgradnje društva utemeljena na paradigmi otvorenosti. Takav put mišljenja Vujić temelji na filozofiji otvorenog društva Karla Poppera koju transponira na gotovo sve segmente svoga djelovanja, od filozofije, politike, kulture do leksikografije, koje ukratko ovdje prikazujemo.
More...
Početkom devedesetih dok je rat još uvijek trajao, doduše na nešto nižem intenzitetu, stjecajem raznih okolnosti našao sam se u leksikografskim poslovima. Nisam imao baš nekih većih znanja, prije bi se reklo da me višak radoznalosti nagnao da se odazovem tom izazovu. Imao sam nešto redaktorskih iskustava, bio sam borgesovski zaluđen enciklopedijama, leksikonima, rječnicima, atlasima i sličnim knjigama, a vjerovao sam da znam nasljedovati razna pisma i kodove kakvi se uobičajeno rabe u leksikografiji. Znao sam da se leksikografija, odnosno enciklopedistika, nigdje službeno ne podučava te da će mi rad na Hrvatskom leksikonu pomoći da i u toj disciplini steknem neku naobrazbu. Nisam ni sanjao da ću na tu »naobrazbu«, gotovo danonoćno radeći, potrošiti više od četiri godine života, dakle baš onoliko koliko traje jedan ozbiljniji studij.
More...
Postalo je besmisleno naglašavati da je socijaldemokracija u krizi. Takvo stanje traje od osamdesetih godina i to je njena, kako se kaže, ‘normalnost’. Antun Vujić koji je zaštitni znak hrvatske socijaldemokracije u svojoj publicističkoj knjizi Hrvatska i ljevica kaže: »Prikrivanje ne pomaže. Socijaldemokracija kao politička organizacija je u krizi. Ono što nije u krizi je potreba za socijalnom demokracijom, usporediva i sa samom krizom« (2014: 342). Vujić se u knjizi posvetio rekonstrukciji ‘normalnosti’ koja razara današnju socijaldemokraciju, ali i društveno tkivo Hrvatske. Odbacio je ideološke i policy intervencije Giddensa, Blairea i Schrödera, tj. njihov Third Way, jer je to učenje samo formalno produljilo život socijaldemokraciji do početka globalne krize 2008.
More...
Imala sam iznimnu čast i privilegij raditi s ministrom kulture Antunom Vujićem u razdoblju od početka 2000. do kraja 2003. godine. Bile su to četiri godine velikih izazova, intenzivnih promjena, potrage za odgovorima na brojna pitanja. Pokušat ću izdvojiti najvažnije aspekte promišljanja ministra Vujića o kulturnoj politici, odnosno njegove filozofije i politike kulture koji ostaju aktualni i danas.
More...
U svojem bih izlaganju želio govoriti o Antunu Vujiću kao ministru kulture, dakle Vujiću kao političaru u izvršnoj vlasti i pokušao bih pojasniti zašto period njegova ministarskog mandata smatram, a to smatraju i mnogi drugi, iznimno povoljnim za hrvatsku kulturu. Nadalje, želio bih istaknuti zašto bi njegov način upravljanja Ministarstvom kulture mogao biti dobar primjer kako se ovim resorom može upravljati. O tome mislim sve češće, osobito nakon jedne press–konferencije koju je sazvala bivša ministrica kulture Andrea Zlatar Violić, a cilj joj je bio da izvijesti javnost o rezultatima Poziva za predlaganje programa javnih potreba u kulturi RH za 2014. Godinu.
More...
