Idžtihad i islam u duhu vremena kod Muhameda Ikbala i Alija Šarijatija
Ijtihad and Islam in te Spirit of the Age in Muhammad Iqbal and Ali Shariati

Summary/Abstract: Sprovođenjem praktičnih verskih propisa u svom individualnom i društvenom životu musliman se približava tajnama večnog blaženstva i višnjih realnosti univerzuma. Zapravo, ti propisi plod su božjeg znanja. Njihove finalne formulacije predstavnici briljantne pravne baštine islama nalazili su u verskim izvorima - stručnim procesom koji nazivamo idžtihad. Naravno, da bi što bolje upoznali predmet tih propisa, oni su nužno bili usredsređeni na empirijska dostignuća i društvene kontekste svog vremena. Muslimanski reformisti, pod uticajem dominantne moderne nauke, idžtihad poistovećuju s empirijskim istraživanjima. Na taj način, oni odbacuju uzvišene i nepromenljive saznajne osnove idžtihada, koje sadrže religijsko otkrovenje i racionalno saznanje. Oni međutim zanemaruju to da moderna nauka nipošto nema moć da prosuđuje o svim realnostima i vrednostima kako su to naivno želeli naučnici iz XIX veka. Fundamentalne promene u značenju idžtihada u ovom radu pratimo prvenstveno koristeći metodu detaljne analize sadržaja popularnih dela dva slavna muslimanska reformistička mislioca, Muhameda Ikbala i Alija Šarijatija. Prvi insistira na tome da danas samo moderno empirijsko saznanje ima naučni kredibilitet i da se isključivo njime treba rukovoditi u svim aspektima života. A kod drugog čitamo da se u svetlu idžtihada islam mora menjati i uskladiti s modernom naukom i novim društvenim potrebama.

• Details
• Contents