Nacionalizam i religija u svetlu filozofske baštine islama
Nationalism and Religion from the Point of View of the Philosophical Heritage of Islam

Summary/Abstract: Nisu nimalo neprirodne podele ljudi prema njihovim različitim narodnim i geografskim osobinama. Međutim, u tim podelama nijedna grupa ne može biti posebno istaknuta u smislu da njoj mora obavezno pripasti politička moć. Društvena zajednica koja poseduje suverenitet i političku moć u islamskoj saznajnoj tradiciji naziva se milet. Naravno, milet ovde nipošto ne znači nacija, već zajednički put koji su izabrali članovi društva u svetlu intuitivnog i racionalnog saznanja, a koji vodi suštinama ontoloških realnosti. Nacija pak, na modernom Zapadu, oslanja se na osetna i emotivna saznanja o narodnoj pristrasnosti i kao takva postaje merilo političkog suvereniteta. U stvari, nacija je danas novo čovekovo društveno ja koje ni na koji način ne manifestuje uzvišene ontološke realnosti, već sámo stvara realnost. Zbog toga, u ovom radu insistiramo na tome da je nacionalizam sasvim nova ideologija modernističkog doba, koja nikada ranije u istoriji ljudske misli nije bila kredibilna. O tome kako nacija može biti merilo i izvor istine, vrednosti i prava, u ovom radu koristimo analize modernih racionalističkih filozofa i nemačkih romantičara. Objasnićemo takođe da u saznajnom stadijumu islama ovakva ideologija mora biti jasno opovrgnuta. U religijskim tradicijama, rodbinske, finansijske i ostale materijalne privilegije smatraju se mogućim uzrocima propasti društva. A istinske privilegije jesu samo plemenitost i čistota duše. Izvor blaženstva, mira i harmonije treba videti upravo u njima, a ne u nacionalnim državama koje su uzrok suprotstavljenih identiteta, interesa, teritorijalnih težnji i uzrok patnji. Ipak, mnoga nezapadna društva, pa i naša, još uvek se utrkuju u tome ko će biti ekstremniji pobornik ideologije nacionalizma.

• Details
• Contents