СРПСКА ПОЛИТИКОЛОГИЈА У СЛУЖБИ ПОЛИТИКЕ 1968-2018.
SERBIAN POLITICAL SCIENCE IN THE
SERVICE OF POLITICS 1968-2018
Author(s): Vladimir PrvulovićSubject(s): Politics / Political Sciences
Published by: Институт за политичке студије
Keywords: Serbian politics; current policy of state power; political science; scientific institutes of social and humanistic sciences; criticality of political research; diplomacy
Summary/Abstract: Педесетогодишњица оснивања Факултета политичких наука, заједно са истим јубилејом Института за политичке студије из Београда, послужиле су као поводи за дубље разматрање стања и домета српске политичке науке у време када су ове значајне институције основане, али и да се означе слабости или сметње у њиховом развоју. Као искорак из разматрања прошлости, идеја овог научног скупа је да назначи неке од парадигми за будући развој српске политикологије, у много отворенијим и слободнијим околностима, без директне контроле државне власти. Циљ овог рада је да утврди да без критичке аналитичности актуелних друштвених, политичких и економских односа у Србији, нема значајнијег продора слободне политикологије. Она би, уз темељиту и озбиљну критичност, морала да буде, на неки начин и антиципаторска, како би предлозима учествовала у отклањању уочених и анализираних слабости у концепту друштвеног развоја или у његовој реализацији. У СФРЈ у време оснивања значајнијих образовних и научних институција у политичким и друштвеним наукама, највећи домети политикологије су били да позитивно образложи самоуправни пројект друштвеног развоја, као позитиван и виши степен развоја социјализма са људским ликом. Тадашња југословенска политикологија дала је значајан допринос и на међународном плану у афирмацији, теоријском осмишљавању и примени концепта активне мирољубиве егзистенције и политике несврстаности, унапређивања људских права и слобода, посебно права националних мањина и оснивања и афирмације Конференције о безбедности и сарадњи у Европи (КЕБС, данашњи ОЕБС). Дакле, на плану истицања успешне мирољубиве политике и дипломатије СФРЈ. Оштрија критика усвајаних уставних или законских решења у унутрашњој политици је, насупрот томе, била санкционисана, у виду одстрањивања критичара из науке или образовања, па све до затворских казни за „непријатељску пропаганду“. Та времена су, на срећу, прошла, али се сада треба одупрети таблоизацији политиколошких расправа, посредством тзв. политичких аналитичара, углавном са подршком мерама актуелне власти. Кључне речи: Српска политикологија, актуелна политика државне власти, политичке науке, научни институти друштвених и хуманистичких наука, критичност политиколошких истраживања, дипломатија, аналитичност и антиципаторска улога политиколошких истраживања Пола века београдског Института за политичке студије, коинцидира са истом годишњицом београдског Факултета политичких наука, као матичне институције југословенске и српске политикологије, основаног 1968. године. Као студент уписан на ФПН школске 1968/69, сматрам моју генерацију за прву школовану на овом тада изузетно цењеном факултету, не само у југословенским оквирима. Поносио сам се својим изузетним професорима и сматрам да сам стекао темељна знања за будуће бављење, најпре новинарством, затим дипломатијом и најзад професуром из елитних политиколошких дисциплина: Упоредна политика (Савремени политички системи), Међународни односи и новијом Економском дипломатијом. Зато сматрам да имам права да будем објективни критичар домета тадашње и данашње српске политикологије.
Journal: Српска политичка мисао
- Issue Year: 1/2019
- Issue No: 1
- Page Range: 11-31
- Page Count: 21
- Language: Serbian